Stidljivost

0
SHARE

Pitanje :
Postovani imam problem koji je po meni najvise vezan za stidljivost. Naime, pred nepoznatim ljudima, a ponekad i poznatim (kad pricamo o odredjenoj temi) ja se sav zacrvenim i preznojim. npr. Kad sam u gostima na nekoj slavi i kad treba nesto da kazem skroz sam pogubljen, pa obicno precutim takve dogadjaje. To se takodje desava i na fakultetu na novom zapocetom poslu itd. Imam neki jak osecaj neprijatnosti u takvim situacijama, pa cak ponekad kad neko prica o necemu sto ja smatram da je sramotno, umesto njemu meni bude neprijatno. Inace ne bezim od takvih situacija i treba mi dosta vremena da provedem sa nekim da bi se opustio. Zanima me vase misljenje, takodje ako mozete neku tehniku da mi preporucite ili neku knjigu, kako bih ovo lakse savladao.

Odgovor:

Poštovani Zorane, prvo da te pohvalim da se iz tvog pisma može zapaziti da si inteligentna, marljiva i ambiciozna mlada osoba, te osoba koja stremi visokim vrednostima i idealima. Takođe, stičem utisak da dobro poznaješ svoj problem, nazivaš ga pravim imenom i u dobroj meri vladaš njime, jer kako kažeš, ne bežiš iz situacija u kojima osećaš snažan stid koji je praćen doživljajima nelagode, crvenjenja, preznojavanja. Problem kojim mučiš sebe, koji neki zovu „socijalna anksioznost“, nije redak u populaciji mladih osoba, posebno kod onih inteligentih, obrazovanih i moralnih. U osnovi ovog problema je jedan unutrašnji imperativ koji si stvorio ko zna kada tokom detinjstva i ranije mladosti, a koji i dalje uzgajaš u sebi, a to je imperativ: „Budi savršen“. Iz ovog unutrašnjeg imperativa, proizilaze i drugi imperativi, kao na primer: „Ne smeš da se izblamiraš“, „Ne smeš da ispadneš glup“, „Moraš da ostaviš utisak ležernog i sigurnog muškarca“ i slični, a problem zaoštravaju i dodatno dramatizuju iracionalna (pogrešna) uverenja tipa: „Ako ne ostavim dobar utisak – to je grozno“, „Ako se izblamiram – to je potpuna katastrofa“, „Ako ispadnem glup, neinformisan, neadekvatan – to prosto neću moći da podnesem“. I kao „šlag na tortu“, osoba još pride sebe počne da tiraniše dodatnim imperativnim zahtevima tipa: „Još jedno crvenjenje, zamuckivanje, podrhtavanje, preznojavanje, preplavljivanje stidom… – ne sme da mi se desi, to više sebi ne smem da dozvolim“. Kao posledica svega ovoga ili bar dela ove konstelacije, najprirodnije je da osoba u datim situacijama oseća strahovanje, napetost, da stvara mišićnu tenziju, da nastaje preznojavanje, podrhtavanje i sl. Pretpostavljam da neke od ovih obrazaca mišljenja i ponašanja prepoznaješ kod sebe. Najefikasniji metod razbijanja ove konstelacije iracionalnih i samo-sabotirajućih imperativa, uverenja, misli i ponašanja, je sledeći. Planiraj svesno i namerno takve situacije u kojima ćeš aktivno i na svoju inicijativu ispasti nesavršen, izblamirati se, ispasti glup, ostaviti utisak na bilo koji način neadekvatne i čudne osobe. Neka to budu upravo one siutacije za koje predosećaš da bi u njima doživeo stid,  preznojio se i sl. Naravno, nemoj nikako ugroziti svoju ili tuđu bezbednost i zdravlje. Svakako, počni od manje teških akcija ovog tipa, pa postepeno idi ka težim. U ovome budi uporan i istrajan, stalno planiraj i sprovodi ovakve akcije. Za očekivati je da ćeš planiranim, namernim i svesnim sprovođenjem ovog „programa“ dovesti do tzv. desenzitivizacije svojih strahovanja i stida, kao i do takvog suočavanja sa realnošću da će doći do promene tvojih iracionalnih i samoometajućih uverenja i mišljenja o sebi, okolini i svojim odnosima sa okolinom. Ako početak primene ovog mog predloga dovede do dodatnih uznemirenja, ili ti jednostavno sve to bude preteško, bilo na početku bilo kasnije, predlažem ti da odeš u neko klasično psihološko savetovalište radi dobijanja odgovarajuće pomoći i podrške. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.