Paprene cene studiranja u Srbiji

0
SHARE

vesti7Novu generaciju samofinansirajućih studenata u Srbiji čekaju paprene školarine od 45.000 do 240.000 dinara, dok su cene u regionu i upola niže, piše Blic. Po tim cenama, studenti će, pored neuslovnih i pretrpanih slušaonica, morati da uče i iz zastarelih udžbenika. Većini fakulteta ne samo da ne pada na pamet da uz preskupu školarinu ponude bar besplatne udžbenike, već je čest slučaj da je student primoran da kupuje više knjiga za jedan ispit, jer na katedri svaki profesor ispituje po svom udžbeniku, piše Blic.

Fakulteti tvrde da im iz budžeta ne stižu pare koje im sledujuJoš veći apsurd je to što su školarine najviše na društvenim naukama, a najniže na prirodnim i tehničkim.

„Na tehničko-tehnološkim naukama školarine su najniže, oko 60.000 dinara, dok su realni troškovi po studentu između 150.000 i 200.000 dinara. Na filologiji i filozofiji, međutim, upisnina je oko 100.000 dinara iako se plaćaju samo profesori i nema trošenja hemijskih supstanci, elektronskih mikroskopa i ostalog. To dovodi do neravnopravnosti studenata, jer ono što se na većini tehničkih fakulteta naplati zaista toliko i košta, dok na društvenim naukama studenti dobijaju samo predavanja i vežbe, a plaćaju najveće školarine“, kaže Vladimir Smuđa, koordinator za više i visoko obrazovanje Saveza studenata Beograda.

Finansiranje studija u Zagrebu i Sarajevu ne svodi se na to da roditelji daju novac umesto države. Na matematičkom odseku Zagrebačkog univerziteta maksimalna školarina je 5.500 kuna (763 evra), dok na Beogradskom univerzitetu iste studije koštaju 1.000 evra.

Još veća razlika je na arhitekturi, budući da u Zagrebu to košta 1.263 evra, a u Beogradu nešto manje od 2.400 evra. To su ujedno i najskuplje studije u Srbiji, dok je među najjeftinijima Rudarsko-geološki fakultet sa školarinom od 45.000 dinara.

Na Kragujevačkom univerzitetu najpristupačnije su studije mašinstva (30.000 dinara), a Filološko-umetnički fakultet je sa školarinom od 170.000 dinara najskuplji.

U Nišu je najmanja školarina 45.000 dinara – za Elektronski i Mašinski fakultet, dok je najskuplje na Fakultetu umetnosti i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (100.000 dinara).

Na Prištinskom univerzitetu čije je privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici, studenti moraju da izdvoje od 18.000 dinara ako idu na Poljoprivredni fakultet do 100.000 dinara za studije na Fakultetu umetnosti.

Na državnim visokoškolskim ustanovama kažu da gledaju da ne povećavaju školarine, dok studenti i roditelji ocenjuju da su ovo astronomske svote s obzirom na ekonomsko stanje u zemlji i globalnu finansijsku krizu. Ove godine su dodatni problem napravili fakulteti koji su povećali školarinu, ocenjuje Vladimir Smuđa.

„Dobar deo fakulteta je pokazao solidarnost sa studentima i roditeljima, ali su neki povećali školarine za pet do deset odsto izgovarajući se inflacijom. Na iznos od 100.000 dinara, povećanje od 10.000 dinara nije malo u ovakvim uslovima u državi. Najveći problem je, ipak, disparitet u školarinama“, kaže Smuđa.

Studiranje u Srbiji postaje luksuz i zato što, na sve ovo, studenti hemije, arhitekture, slikarstva i još neki imaju velike troškove jer, primera radi, kupuju materijale za makete, pribor za crtanje, štampanje, boje, platno.

Uprave fakulteta na pitanje novinara „Blica“ zašto su školarine u Srbiji tako visoke odgovaraju da Ministarstvo prosvete praktično ne plaća troškove poslovanja državnih univerziteta.  

Izvor:B92