Mladost karta za Evropu

0
SHARE

truba.jpegMISIJA Evropske akademije nauke i umetnosti, u svetlu tradicije Evrope, jeste da doprinese jačanju zajedničke budućnosti"Starog kontinenta" promovišući znanje, saradnju i toleranciju. U suštini, Akademija je interdiscilinarna i transakciona, ona treba da povezuje i da stvara most.

Često ne vidimo koliko smo bliski ili koliko to treba da budemo, a zadatak ove institucije upravo i jeste međusobno povezivanje u okviru Evrope.

Ovako razgovor za "Novosti" počinje prof. dr Feliks Unger, predsednik Evropske akademije nauka i umetnosti iz Salcburga, asocijacije koja danas broji 1.300 članova (15 Nobelovaca) i pod čijim je okriljem i desetak srpskih akademika.

* Evropska akademija je relativno mlada (1984.). Zašto se toliko čekalo na njeno osnivanje, ako se zna da je "Stari kontinent" svetu dao toliko dobrih naučnika i umetnika?

– Za osnivanje dobrih institucija uvek je pravo vreme, a nauci je neophodna promena paradigme. Naučnici ne smeju da sede u svojim "kulama od slonovače" i moraju biti svesni da na putu ka istini služe suštini čoveka.

* Zalažete se za deklaraciju o mreži evropskog istraživača. Možete li da pojasnite o čemu se radi?

– To je Budimpeštanska deklaracija o istraživanjima, koju je Evropska akademija počela da sprovodi kao mirovni projekat 1992. godine, trudeći se da poveže svih osam akademija na prostorima bivše SFRJ i Balkana. Nastupile su ratne godine, ali, život je tekao dalje i mi danas pokušavamo da ostvarimo zajedničke ciljeve za ljude na ovim prostorima. Trenutno, to je pitanje viza, jer smatram neosnovanim da naučnici i umetnici satima stoje ispred ambasada. Govorim, dakle, o neophodnoj razmeni, saradnji i toleranciji.

* Gde je danas mesto SANU u Evropi?

– To je stara akademija, sa dobrom tradicijom, sa kvalitetnim ljudima koji žive od kontakata sa naukom. SANU ima odlične istraživačke programe, a najvažnije je da se u samoj akademiji naučnici međusobno obogaćuju i dopunjuju novim idejama.

* U Beogradu ste održali predavanje "Evropske perspektive Srbije". Koje oblasti nauke Srbiju najlakše vode u Evropu?

– Oblasti društvenih nauka. Imate mnogo dobrih projekata koje možete da sprovedete u okviru Evropske akademije. Imate lepe, mlade, dobro obrazovane i ambiciozne ljude, koji uz podršku starijih stručnjaka mogu da izbrišu "jaz" nastao usled ratova. Najveća briga je, a i ja ću uticati na kolege iz Srbije u tom smeru, da se zaustavi "odliv mozgova". Napretka nema bez istraživanja i svejedno u kom delu Evrope se ona vrše, bitno je stvoriti im uslove da ostanu u zemlji.

* Postali ste inostrani član SANU i počasni doktor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Šta će biti Viša misija na tim pozicijama?

– Svaki dobar naučnik je i ambasador – za istinu, i za državu za ljude. Beograd je jedan lep, dinamičan grad, sa perspektivnim ljudima i velika je šteta da Srbija nije u EU, jer tamo pripada. No, najveća opasnost savremene Evrope je nacionalizam. To jeste jedan način mišljenja, ali i kočnica za integracije, naročito za mlade, koji žele da rade, da se obrazuju. Ja sam prvo Evropljanin, pa onda Austrijanac i smatram da ako tako prihvatimo stvari, biće mnogo bolje i lakše da "iscrtamo" svoju budućnost. Svako ko je nacionalista indisponiran je i to mu je mnogo teže da uradi…

Danijela KLJAJIĆ

(Preuzeto iz Novosti 04.06.2007.)