Sedam diploma koje vam garantuju posao

0
SHARE

 Sa diplomom ETF-a, Farmaceutskog, Građevinskog, Ekonomskog, Filološkog, Matematičkog, Pravnog fakulteta, trenutno se u Srbiji najbrže dolazi do posla. Osim brzog zaposlenja, diplomcima ovih fakulteta se nudi i pristojna zarada, a neki studenti mogu računati i na stipendije.

Najveću mogućnost u zapošljavanju danas nudi Elektrotehnički fakultet. Njihovi studenti uglavnom odmah po završetku studija nalaze posao. Posebno su atraktivni smerovi iz oblasti softverskog inženjerstva, računara i energetike.
– Do pre dve godine posebno su bile aktuelne informacione tehnologije, a od prošle godine veoma je tražena energetika. Potražnju za određenim profilima diktiraju prilike u privredi. Zbog deficita kadrova u energetici, ponovo su počele da se vraćaju stipendije. Pojedine kompanije stipendiraju studente završnih godina i na taj način ih vezuju za sebe – priča prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Osim stipendiranja, studentima ovog fakulteta mnoge kompanije nude mogućnost prakse tokom studiranja. Prema rečima prof. Popovića, ta praksa je obično plaćena, a neki od studenata nastavljaju da rade u tim istim kompanijama po završetku fakulteta. Veliki broj studenata ovog fakulteta na taj način posao je pronašao u „Telenoru“, „Telekomu“, „Vipu“… Međutim, zabrinjavajuće je to što još uvek veliki broj mladih ljudi po završetku ovog fakulteta odlazi u inostranstvo gde nastavljaju da rade. Prema proceni prof. Popovića, takvih je 20 do 25 odsto.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da trenutno na tržištu rada posao čeka 40.000 ljudi sa diplomom fakulteta.
– Najbrže posao nalaze stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, inženjeri elektronike, energetike, informatike, programeri, farmaceuti, građevinski inženjeri, filolozi, pravnici, ekonomisti. Najduži staž na tržištu rada imaju arheolozi, etnolozi, istoričari umetnosti – kaže za „Blic nedelje“ Vesna Čekić, načelnica Odeljenja za profesionalnu orijentaciju Nacionalne službe za zapošljavanje.
U Uniji poslodavaca Srbije kažu da posebno interesovanje stranih kompanija danas vlada za srpske programere, koji su u svetu veoma cenjeni.
– Izvesne američke, indijske i evropske kompanije su zato zainteresovane da što više razviju IT tržište u Srbiji. Cilj strategije razvoja nacionalne ekonomije treba da bude da postanemo informatički centar Balkana i da ne dozvolimo dalji odliv mozgova u inostranstvo, time što ćemo mlade ljude koji imaju dara za informacione tehnologije zadržati u domovini – kaže Dragoljub Rajić iz Unije.
Dolazak stranih farmaceutskih kompanija na domaće tržište, jačanje mreža apoteka, sve je to doprinelo da farmaceuti odmah po završetku fakulteta počinju da rade. Interesantno je da se, zbog stalnog deficita ovog kadra, i početnicima nude solidne plate od oko 70.000 dinara. Onima s iskustvom u farmaceutskoj industriji plate su duplo veće.
– Farmaceuti i medicinski biohemičari su sve traženije profesije zbog primene farmaceutske terapije i međudejstva preparata. Danas su u svim svetskim bolnicama ovi stručnjaci veoma cenjeni i dobro plaćeni. Njih zapošljavaju da savetuju lekare kako pravilno da primenjuju terapiju, pošto je poznato da jedan lek u kombinaciji s nekim drugim ili s namirnicama može imati suprotni efekat – kaže Vesna Čekić.
Osim pomenutih kadrova, stabilna je i stalna potražnja i za pravnicima i ekonomistima. Stoga ne čudi što se na ove fakultete već godinama upisuje najveći broj studenata. Diplomirani ekonomisti imaju veliku mogućnost zapošljavanja u bankarstvu, osiguravajućim kućama, investicionim fondovima, marketinškim agencijama, institutima, javnom sektoru.
U Uniji poslodavaca kažu da je jedino što danas nedostaje fakultetima u Srbiji – mnogo više prakse. Anketa Unije poslodavaca Srbije iz avgusta i septembra 2008. godine u 18 opština Srbije pokazala je da poslodavac pripravnika sa fakultetskom diplomom mora da obučava u proseku oko 18 meseci.
– Tih 18 meseci stručnog osposobljavanja poslodavca prosečno koštaju 7.500 evra jer obuka zahteva da drugi zaposleni u preduzeću deo svog radnog vremena odvoje i utroše na obuku pripravnika, čime se umanjuje njihova produktivnost. To je ogromno rasipanje novca i u praksi znači da poslodavac za 18 meseci plati još jedne cele studije obučavajući novozaposlenog, što pokazuje koliko je obrazovni sistem još uvek manjkav i nepraktičan – kaže Rajić.

Najisplativiji
– Elektrotehnički
– Farmaceutski
– Ekonomski
– Filološki (engleski, nemački …)
– Pravni
– Fakultet organizacionih nauka
– Prirodno-matematički

Najduže čekaju na posao
– arheolozi
– etnolozi
– istoričari umetnosti
– istoričari
– filozofi

Izvor:Blic