Mladi stručnjaci bez podrške države

0
SHARE

 Dajući podršku novoj seriji "Blica", u kojoj će već od sutra naša redakcija predstavljati najbolje vojvođanske studente, profesorka dr Radmila Nedučin, rektorka Novosadskog univerziteta, kaže da je veoma važno posvetiti prostor nekome ko je uspeo da uz odricanja postigne zavidan rezultat u učenju. Na taj način se posvećuje dužna pažnja najboljima od čijeg će znanja zemlja imati velike koristi.

Ali, rektorka Novosadskog univerziteta podseća da ovakvu podršku najboljima mora da pruži čitav sistem, politika, a buduće stručnjake treba i finansijski podržati. Po mišljenju dr Radmile Nedučin, fakulteti još kubure sa nastavnim sredstvima, a bolonjski sistem tek se implementira.
 
Bez ulaganja nema napretka u školstvu. A sudbina svih na planeti zavisi od novih znanja. Nažalost, kod nas se još uvek osećaju posledice strašnih, devedesetih godina.
– O tome kakva je situacija bila devedesetih najbolje svedoči kutija krede koju čuvam u kabinetu, a koju mi je tih godina doneo jedan poznanik koji ju je našao u nekom magacinu. Kako sam joj se samo radovala. U međuvremenu učinjena je velika promena, uložena su velika sredstva, fakulteti su se kroz projekte izborili za novac kojim su daleko bolje opremljeni nego devedesetih. Ipak, i dalje su neophodna velika ulaganja. Osim sposobnosti fakulteta da se snađu kroz projekte, neophodna je i politika koja će obezbediti dotok novca u visoko obrazovanje. Posebno se mora obratiti pažnja da se stvore kvalitetne doktorske i master studije za koje trenutno ne postoji jasan sistem finansiranja.

Na kojim je fakultetima situacija najteža? Koji studenti imaju najviše štete zbog nedostatka novca?
– Mi smo velika akademska porodica pa ne bih volela da imenujem one kojima su sredstva više ili manje potrebna. Ona su neophodna svim fakultetima, jer i tamo gde je najbolje moze biti daleko bolje.

Na osnovu reakcije studenata NU, posebno Ekonomskog fakulteta, stiče se utisak da je najviše teškoća u primeni Bolonjske deklaracije na master studijama. Mnogi studenti ih doživljavaju samo kao kupovinu diplome koja vodi do radnog mesta?
– Do mene nisu stigle ovakve reakcije studenata. Mislim da je na Ekonomskom fakultetu prioritetan problem finansiranja. Model koji je odabrao ovaj fakultet, tri godine osnovnih i dve master studija i te kako studentima pruža mogućnost da steknu dodatna znanja. A kvalitetan program mora da košta, što za studente može biti problem. Očekivali smo da će ministarstvo obezbediti novac za deo studenata na prvoj godini mastera, čak sam dobila i usmeno obećanje, ali se to nije dogodilo. Upravo sam sa kolegama rektorima, a i pred ministartstvom, pokrenula ovo pitanje kako bi se sistem finanisaranja master studija rešio do sledeće godine kada treba da upišemo prve masovne master studije. Na koji će to način biti rešeno još nije poznato, ali činim sve da se to pitanje što pre reši.

Dokle se stiglo u procesu akreditovanja fakulteta i Univerziteta?
– U prva tri ciklusa akreditovano je devet fakulteta, među kojima su i veliki fakulteti poput Fakulteta tehničkih nauka, Filozofskog ili Poljoprivrednog, tako da je skoro 80 odsto naših kapaciteta već pokriveno akreditovanim programima. Očekujemo da će i preostali fakulteti u četvrtom ciklusu, uključujući i Akademiju umetnosti, dobiti akreditacije i da ćemo time zaokružiti celinu. Sam Novosadski univerzitet akreditovan je već u prvom krugu, uz Beogradski i Niški, zbog čega smo zaista zadovoljni.

Da li će ove godine biti značajnijih promena u kvotama fakulteta i iznosu školarina?
– Upravo pripremamo predlog konkursa koji bi danas trebalo da bude prosleđen pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje i Ministarstvu za obrazovanje. Ne predviđa se značajnija promena broja studenata, s obzirom na to da je većina programa već dobila akreditacije. Što se školarina tiče, do sada je bio običaj da školarine prate rast inflacije, pa ni ove godine ne očekujem značajnija pomeranja, ali o tome definitivnu odluku donose fakulteti.

Po kom sistemu magistrirati?
Šta biste savetovali studentima koji se nalaze pred dilemom: magistrirati ili doktorirati po starom programu u roku koji je odredilo ministarstvo, ili se prilagoditi bolonjskom sistemu?
– Ne može se dati generalni savet, jer se ta odluka mora doneti u skladu sa trenutnom situacijom studenta, sa konkretnim primerom. Ipak, skrenuću pažnju da u zakonu postoji odrednica koja, po mom mišljenju, nije korektna i koja ograničava generacije koje su stekle zvanje magistra po starom sistemu da ga valorizuju u potpunosti sticanjem zvanja doktoranta. Smatram da bi ovu odrednicu trebalo ukinuti, i ja bih se za to založila, ali trenutno ona postoji i to bi studenti trebalo da imaju u vidu.

„Blic“ serija o najboljim studentima Vojvodine
Današnji razgovor sa rektorkom Univerziteta u Novom Sadu Radmilom Nedučin uvod je u novu seriju "Blica" u kojoj ćemo predstaviti najbolje studente u Vojvodini. Već od sutrašnjeg broja najuspešniji studenti iz Novog Sada i drugih vojvođanskih gradova govoriće o svojim studijama, željama i planovima za budućnost, ali i drugim interesovanjima koja nemaju direktne veze sa fakultetom.

Izvor:Blic