Studenti neće u Indiju, Kinu i Rusiju

0
SHARE

 Univerzitet u Beogradu ima potpisane ugovore o međunarodnoj saradnji sa oko 150 svetskih visokoškolskih ustanova, ali je relativno mali broj tih ugovora aktivan. Iako poslednjih godina ta saradnja postaje sve intenzivnija, još uvek mali broj studenata iz Srbije ima priliku da provede određeni period školovanja na nekom od univerziteta u Evropi ili Americi Prorektor Beogradskog univerziteta za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju Aleksandar Sedmak kaže za Danas da je nedostatak novca jedna od osnovnih prepreka za značajniju studentsku razmenu na evropskim i američkim univerzitetima, ali ne i kada je rečo univerzitetima u Kini, Indiji ili Rusiji.

– Naši studenti i profesori su prilično inertni i nisu naviknuti na ideju da je sasvim normalno da provedu semestar ili godinu negde u inostranstvu. Finansije jesu ključno ograničenje kada je rečo Evropi i SAD, ali odlazak u Indiju, Kinu ili Rusiju najviše zavisi od dobre volje i želje studenata. Saradnja s tim državama, uključujući i Japan, od ogromne je važnosti za Univerzitet i Srbiju. Kina polako postaje vodeća svetska nacija, Indija je svetska sila u informacionim tehnologijama, koje su za Srbiju prioritet – kaže prorektor Sedmak.

On napominje da se međunarodna saradnja odvija na nivou univerziteta, ali da inicijativa dolazi „odozdo“ i da će Univerzitet podržati svaki projekat za koji pojedini fakulteti pokažu interes. Sedmak kaže da je mogućnost za saradnju postojala i ranije, ali da je ona sada intenzivnija.

– Mislim da odgovor za efikasniju saradnju leži u trouglu Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i Univerzitet. Sa prethodnim sazivom Ministarstva prosvete nije postojala gotovo nikakva komunikacija. To znači da je izvor finansiranja bio blokiran, a on je neophodan da bi se realizovala saradnja. Situacija je sada drastično poboljšana, ali su budžetska ograničenja i dalje prepreka.

Studenti koji, recimo, idu u inostranstvo semestar ili godinu dana trebalo bi da tamo imaju pokrivene troškove života, a da im Srbija plati putne troškove i obrnuto, jer je rečo reciprocitetu. Naša država, međutim, nema razrađen mehanizam kako da pokrije svoj deo obaveza – ističe Sedmak i dodaje da se na tome sada intenzivno radi.

On kaže da je „jedan od načina da se više para slije u obrazovanje i nauku upravo međunarodna saradnja“ i da je u tom smislu „najveći zadatak na profesorima i istraživačima“. Evropa je, kako kaže, ostala zapanjena kada je Srbija uspela da dobije osam, od ukupno 11 projekata Evropske unije, u okviru programa FP 6 namenjenog za države zapadnog Balkana. Značajan udeo u tome je imalo Ministarstvo nauke, jer je uspelo da organizuje istraživače i da im približi evropske programe. Prorektor Sedmak kaže da naša zemlja može ravnopravno da konkuriše u svim evropskim naučnoistraživačkim projektima i da smo, kada je rečo nauci i obrazovanju, većušli u Evropsku uniju.

– Svaki iole ozbiljan istraživačkoji ima priliku da boravi u svetu, trudi se da stečeno znanje prenese ovde. Svaki odlazak u inostranstvo i svaka veza sa ljudima napolju je značajna. Naši profesori i naučnici koji predaju na najuglednijim svetskim školama trude se da ostanu u kontaktu i da uključe Beogradski univerzitet u projekte – kaže Aleksandar Sedmak.

On, međutim, ukazuje na to da bi saradnja među univerzitetima u Srbiji morala da bude mnogo bolja i da bi oni morali zajedno da nastupaju, a ne da jedni drugima budu konkurencija.

Stiže računarska oprema vredna milion evra

Osim studentske razmene i učešća u zajedničkim istraživačkim projektima, međunarodna saradnja donela je Beogradskom univerzitetu i značajna finansijska sredstva. Tako je japanska fondacija Sasakava 1991. donirala Univerzitetu milion dolara, ali je taj novac propao u Beogradskoj banci, koja je 2002. otišla pod stečaj. Vlada Japana poklonila je Univerzitetu u Beogradu super računar, a ovih dana očekuje se isporuka računarske opreme, vredne milion evra, koju je Univerzitet dobio od Kine.

Izvor: Danas