– Naši studenti i profesori su prilično inertni i nisu naviknuti na ideju da je sasvim normalno da provedu semestar ili godinu negde u inostranstvu. Finansije jesu ključno ograničenje kada je rečo Evropi i SAD, ali odlazak u Indiju, Kinu ili Rusiju najviše zavisi od dobre volje i želje studenata. Saradnja s tim državama, uključujući i Japan, od ogromne je važnosti za Univerzitet i Srbiju. Kina polako postaje vodeća svetska nacija, Indija je svetska sila u informacionim tehnologijama, koje su za Srbiju prioritet – kaže prorektor Sedmak.
On napominje da se međunarodna saradnja odvija na nivou univerziteta, ali da inicijativa dolazi „odozdo“ i da će Univerzitet podržati svaki projekat za koji pojedini fakulteti pokažu interes. Sedmak kaže da je mogućnost za saradnju postojala i ranije, ali da je ona sada intenzivnija.
– Mislim da odgovor za efikasniju saradnju leži u trouglu Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i Univerzitet. Sa prethodnim sazivom Ministarstva prosvete nije postojala gotovo nikakva komunikacija. To znači da je izvor finansiranja bio blokiran, a on je neophodan da bi se realizovala saradnja. Situacija je sada drastično poboljšana, ali su budžetska ograničenja i dalje prepreka.
Studenti koji, recimo, idu u inostranstvo semestar ili godinu dana trebalo bi da tamo imaju pokrivene troškove života, a da im Srbija plati putne troškove i obrnuto, jer je rečo reciprocitetu. Naša država, međutim, nema razrađen mehanizam kako da pokrije svoj deo obaveza – ističe Sedmak i dodaje da se na tome sada intenzivno radi.
On kaže da je „jedan od načina da se više para slije u obrazovanje i nauku upravo međunarodna saradnja“ i da je u tom smislu „najveći zadatak na profesorima i istraživačima“. Evropa je, kako kaže, ostala zapanjena kada je Srbija uspela da dobije osam, od ukupno 11 projekata Evropske unije, u okviru programa FP 6 namenjenog za države zapadnog Balkana. Značajan udeo u tome je imalo Ministarstvo nauke, jer je uspelo da organizuje istraživače i da im približi evropske programe. Prorektor Sedmak kaže da naša zemlja može ravnopravno da konkuriše u svim evropskim naučnoistraživačkim projektima i da smo, kada je rečo nauci i obrazovanju, većušli u Evropsku uniju.
– Svaki iole ozbiljan istraživačkoji ima priliku da boravi u svetu, trudi se da stečeno znanje prenese ovde. Svaki odlazak u inostranstvo i svaka veza sa ljudima napolju je značajna. Naši profesori i naučnici koji predaju na najuglednijim svetskim školama trude se da ostanu u kontaktu i da uključe Beogradski univerzitet u projekte – kaže Aleksandar Sedmak.
On, međutim, ukazuje na to da bi saradnja među univerzitetima u Srbiji morala da bude mnogo bolja i da bi oni morali zajedno da nastupaju, a ne da jedni drugima budu konkurencija.
Stiže računarska oprema vredna milion evra
Osim studentske razmene i učešća u zajedničkim istraživačkim projektima, međunarodna saradnja donela je Beogradskom univerzitetu i značajna finansijska sredstva. Tako je japanska fondacija Sasakava 1991. donirala Univerzitetu milion dolara, ali je taj novac propao u Beogradskoj banci, koja je 2002. otišla pod stečaj. Vlada Japana poklonila je Univerzitetu u Beogradu super računar, a ovih dana očekuje se isporuka računarske opreme, vredne milion evra, koju je Univerzitet dobio od Kine.
Izvor: Danas