Imam znanje, ali ne i zvanje

0
SHARE

 Miloš Vojinović (29), apsolvent Više tehničke mašinske škole, došao je na ovogodišnji Sajam poslova „Job Fair 08“ kako bi napokon „zavrnuo rukave“ u svojoj struci.  Njega, kao i ostalih nekoliko stotina studenata tehničkih fakulteta, spremno je dočekalo 57 kompanija, od „Majkrosofta“ do „Titan cementare“ iz Kosjerića.

Miloš je samo jedan od mnogo svestranih akademaca koji su se juče zatekli u holu zgrade Tehničkih fakulteta. Znak raspoznavanja onih ozbiljnijih i ambicioznijih je odevanje neobično elegantno za studente i fascikla sa gomilom radnih biografija. Miloševa je, doduše, različita. On se, pored rada za specijalizovane časopise i u agencijama za istraživanje javnog mnjenja, može podičiti i nešto drugačijim aktivnostima.
– Muka mi je više. Radio sam sve moguće poslove. Bio sam taksista, razvozio mleko, a pre četiri godine sam radio detektivske poslove – pratio sam ljude tokom brakorazvodnih parnica. Pola stvari iz CV-ja sam izbacio da ne kažu posle „koja dileja“ – iskreno odgovara Miloš i kreće ka štandu firme „Intermost“, gde ga odbijaju jer nema kvalifikacije.
Predstavnici instituta „Mihajlo Pupin“ znatno su konkretniji. Na njihovom pultu su bombone kojim mame zainteresovane.

– Jeste li videli naše prostorije?
– Video sam. Radionice su vam praistorijske – kroz smeh odgovara Miloš na pitanje predstavnice Instituta i predaje joj CV. Prilikom upisivanja u registar shvata da je greškom poneo olovku sa prethodnog štanda.
– Maznuo sam im olovku. Sad će sigurno da me prime – šali se Miloš i u pratnji svog kolege Nebojše probija se do drugog kraja sajamskog prostora i štanda kompanije „Merit Solutions“, koja se bavi softverskim mambo-džambom.
– Retko ko to zna. Tražimo ljude spremne da nauče i koji su dovoljno ambiciozni – ovo izlaganje lovca na talente nateralo je nekadašnjeg taksistu da „prelomi“ i ostavi podatke.
– Uzmi. Flajeri su nam ružni u p…. materinu, ali moramo da ih izdelimo da bismo dobili pare za narednu godinu – neočekivano je iskren jedan od predstavnika ove firme.
Miloš nije imao sreće kod predstavnika „HIP Azotare“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“, ali se potrudio da ostavi utisak, bez obzira što je bio prinuđen da priča o kvalitetu vode u prestonici. I pored velikog broja štandova na kojima je ostavio svoju radnu biografiju, Miloš ipak ne gaji prevelike nade u zaposlenje posle ovog sajma.
– Imam znanje, ali ne i zvanje. Pozvaće me oni kojima treba prodaja, a ovi ostali – teško. Situacija je takva da je bitno da li si „dipl.“. Kako si to postao i da li ti je tata možda kupio diplomu nije važno – pomalo rezignirano se nekadašnji detektiv i mlekadžija oprašta od nas, ali širi osmeh čim krene ka novom štandu. Samo takve savremeno tržište rada i traži.
 
Dug put do posla

Posle CV skrininga (provere biografije) ide telefonski intervju, a zatim testiranje. Ukoliko to prođete dolazite na prvi intervju, posle koga ide odlazak na teren. Nakon mesec dana rada na terenu sledi test, pa zaduživanje auta i ugovor na šest meseci – slikovito i u jednom dahu je obrazložila proces posle predaje biografije simpatična gospođica na štandu kompanije imena koje lomi jezik „Virt“ (Wurth).

Izvor:Alo