Miloš je samo jedan od mnogo svestranih akademaca koji su se juče zatekli u holu zgrade Tehničkih fakulteta. Znak raspoznavanja onih ozbiljnijih i ambicioznijih je odevanje neobično elegantno za studente i fascikla sa gomilom radnih biografija. Miloševa je, doduše, različita. On se, pored rada za specijalizovane časopise i u agencijama za istraživanje javnog mnjenja, može podičiti i nešto drugačijim aktivnostima.
– Muka mi je više. Radio sam sve moguće poslove. Bio sam taksista, razvozio mleko, a pre četiri godine sam radio detektivske poslove – pratio sam ljude tokom brakorazvodnih parnica. Pola stvari iz CV-ja sam izbacio da ne kažu posle „koja dileja“ – iskreno odgovara Miloš i kreće ka štandu firme „Intermost“, gde ga odbijaju jer nema kvalifikacije.
Predstavnici instituta „Mihajlo Pupin“ znatno su konkretniji. Na njihovom pultu su bombone kojim mame zainteresovane.
– Jeste li videli naše prostorije?
– Video sam. Radionice su vam praistorijske – kroz smeh odgovara Miloš na pitanje predstavnice Instituta i predaje joj CV. Prilikom upisivanja u registar shvata da je greškom poneo olovku sa prethodnog štanda.
– Maznuo sam im olovku. Sad će sigurno da me prime – šali se Miloš i u pratnji svog kolege Nebojše probija se do drugog kraja sajamskog prostora i štanda kompanije „Merit Solutions“, koja se bavi softverskim mambo-džambom.
– Retko ko to zna. Tražimo ljude spremne da nauče i koji su dovoljno ambiciozni – ovo izlaganje lovca na talente nateralo je nekadašnjeg taksistu da „prelomi“ i ostavi podatke.
– Uzmi. Flajeri su nam ružni u p…. materinu, ali moramo da ih izdelimo da bismo dobili pare za narednu godinu – neočekivano je iskren jedan od predstavnika ove firme.
Miloš nije imao sreće kod predstavnika „HIP Azotare“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“, ali se potrudio da ostavi utisak, bez obzira što je bio prinuđen da priča o kvalitetu vode u prestonici. I pored velikog broja štandova na kojima je ostavio svoju radnu biografiju, Miloš ipak ne gaji prevelike nade u zaposlenje posle ovog sajma.
– Imam znanje, ali ne i zvanje. Pozvaće me oni kojima treba prodaja, a ovi ostali – teško. Situacija je takva da je bitno da li si „dipl.“. Kako si to postao i da li ti je tata možda kupio diplomu nije važno – pomalo rezignirano se nekadašnji detektiv i mlekadžija oprašta od nas, ali širi osmeh čim krene ka novom štandu. Samo takve savremeno tržište rada i traži.
Dug put do posla
Posle CV skrininga (provere biografije) ide telefonski intervju, a zatim testiranje. Ukoliko to prođete dolazite na prvi intervju, posle koga ide odlazak na teren. Nakon mesec dana rada na terenu sledi test, pa zaduživanje auta i ugovor na šest meseci – slikovito i u jednom dahu je obrazložila proces posle predaje biografije simpatična gospođica na štandu kompanije imena koje lomi jezik „Virt“ (Wurth).
Izvor:Alo