Koliko će studenata moći da se školuje o trošku države znaće se posle 1. novembra, kada univerziteti dostave brojke o studentima koji su ispunili uslov. Da li će svi samofinansirajući akademci koji ostvare 42 ESP boda steći pravo da ne plaćaju školovanje, zavisiće od količine novca u republičkoj kasi.
Zakonom o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine predviđeno je da samo 20 odsto samofinansirajućih studenta koji ispune uslov, mogu da pređu na budžet.
Upravo ovaj član zakona izazvao je nezadovoljstvo akademaca koje je rezultiralo protestima na ulicama glavnog grada.
– Ne može se na budžetu školovati neograničeni broj studenata, jer smo mi siromašno društvo – kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. – Ministarstvo prosvete je dalo pametan predlog da se sačeka do 1. novembra i vidi se o kojem broju studenata je reč. Kada se to bude znalo, sastaćemo se sa nadležnima iz Ministarstva finansija i videti da li se taj broj može povećati. Besmisleno je ovako pričati u prazno, bez ikakvih konkretnih podataka.
Kovačević ističe da univerziteti nisu jedini korisnici budžeta, tu su i policija, sudstvo, zdravstvo. On dodaje da postoji dobra volja svih nadležnih da se maksimalno pomogne studentima, ali će se tek sa konkretnim podacima videti šta se može, a šta ne.
Prema podacima Univerziteta u Beogradu u školskoj 2006/2007. godini od oko 80.000 studenta, više od polovine – 47.343 studiralo je o trošku države. Ukupne uplate iz budžeta iznosile su nešto više od 4,5 milijarde dinara, što kada se podeli sa brojem studenata iznosi 95.559 dinara po budžetskom studentu.
– Nerealno je da svi studenti budu na budžetu – slaže se i Nemanja Petrović, predsedavajući Studentskog parlamenta. – Međutim, prihvaćenim amandmanom dovode se u neravnopravni položaj samofinansirajući studenti koji osvoje 60 ESP bodova, odnosno očiste godinu, pošto neće moći da uđu na budžet, jer će prednost imati oni koji su već u tom statusu.
Jedan od predloga koji se čuo na sednici Senata BU je da država finansira sve samofinansirajuće studente koji osvoje 60 ESP bodova. Da li će ovo biti prihvaćeno ostaje da se vidi. Sudeći po prvim izveštajima sa fakulteta, studenata koji su položili sve ispite je jako malo.
RAČUNICA
DRŽAVA izdvaja 21,4 milijarde za visoko obrazovanje, a 8,3 milijarde odlazi na finansiranje školarina za budžetske studente. Po jednom akademcu država u proseku izdvaja oko 95.000 dinara, a devojaka i mladića koji ne plaćaju studije ima oko 87.000. Svaki drugi student školuje se besplatno.
Izvor:Novosti
