Nedavno su brojni mediji dramatičnim tonom preneli široj javnosti podatke koji se tiču upotrebe lekova za smirenje i andidepresiva u Srbiji. Prema podacima Ministarstva zdravlja (koje je prenela RTV B92), potrošnja antidepresiva i lekova za smirenje povećana je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 95 odsto od 2005. Iste godine (2005) za potrebe domaćeg tržišta proizvedeno je više od 43 miliona kutija sedativa Samo u Beogradu mesečno se proda ili izda na recept više od 140.000 kutija ovih lekova, dok godišnji promet koji ostvare proizvođači i distributeri sedativa i antidepresiva u Srbiji iznosi skoro 30 miliona evra. Mediji su, između ostalog, preneli i podatke neimenovanog istraživanja o korišćenju sedativa koje se obavlja u svim evropskim zemljama, po kome se Srbija nalazi na prvom mestu među zemljama u regionu.
Na osnovu ovih podataka moguće je izvršitu površnu kalkulaciju o broju lekova za smirenje po glavi punoletnih stanovnika. Prostom matematičkom operacijom dolazi se do podatka o potrošnji od oko 12 kutija po stanovniku. Kada se taj podatak pomnoži sa brojem lekova u kutiji (najčešće 30), dobija se broj od 370 pilula po glavi punoletnog stanovnika Srbije. Iako se prema podacima lekara među korisnike ovih lekova ubrajaju ljudi svih uzrasta, najbrojniju grupu među njima čine žene i muškarci srednjeg doba. Lekovi iz grupe sedativa i antidepresiva izdaju se isključivo na recept i o njima se vodi elektronska knjiga sa podacima o pacijentu kome je lek prepisan i o lekaru koji je prepisao dati lek.
Dakle, ukoliko su podaci o broju proizvedenih i distribuiranih lekova relevantni (a nema razloga da ne budu), u Srbiji je pitanje „normalnosti“ potpuno relativizovano. Ne ulazeći u razloge i uzroke psihičkih problema, može se konstatovati da orgomna većina ljudi srednjeg doba ima problem sa percepcijom stvarnosti i da nije u stanju da bez „pomagača“ izlazi na kraj sa svakodnevnim problemima. Pitanje njihove zavisnosti od ovih „ulepšivača“ potpuno je izlišno.
Ukoliko se ima u vidu da roditelji vole bromazepame, dijazepame, bensedine, ksalole, ksanakse, valijume, zolafte itd, postavlja se pitanje: šta vole njihova deca?
Njihova deca vole iste stvari. Put do tih stvari uglavnom je različit i nezahvalan za analizu, ali može se reći da jedan dobar deo njih dolazi i od upotrebe i zloupotrebe narkotika.
Nažalost, autor ovog tzv. članka nije došao do podataka o količini legalnih (alkohol i cigarete) i ilegalnih droga koje se mogu naći na domaćem tržištu. U duvanskim kompanijama nisu bili raspoloženi za razgovor o ovoj temi, dok kompanija koje se bave proizvodnjom alkohola ima toliko mnogo da je bilo besmisleno upuštati se u to istraživanje bez većeg budžeta. Dileri droge (ilegalne) takođe ne vode preciznu statistiku o broju prodatih artikala, a problem u komunikaciji sa njima dodatno otežava njihovo paranoično ponašanje (najčešče indukovano prevelikom upotrebom artikala koje prodaju). Do velikih distributrera, koji svakako imaju preciznu evidenciju, iz razumljivih razloga nije bilo moguće doći, pa ostaje samo letimičan pregled cena na crnom tržištu.
Pristojne cigarete mogu se kupiti po prosečnoj ceni od oko 100 dinara sa tendencijom poskupljenja.
Količina novca za opijanje u kafićima i klubovima varira od ukusa potrošača, ali je za opijanje potrebno od oko 600 dinara do budžeta koji su veći i više od deset puta.
Paketić marihuane i njenih derivata (hašiš, skank i hibrid) može se naći po ceni od oko 800 dinara, a količina robe koja se za taj novac dobija može se uz štedljivu upotrebu koristiti nekoliko dana. Najčešće se dešava da ova količina nije dovoljna ni za jedno veče. Ako ste kojim slučajem u klubu i želite da pored alkohola ili umesto njega konzumirate i amfitamine, moraćete za njih da izdvojite od 200 do 6.000 dinara u zavisnosti od artikla za koji se odlučite. Ekstazi je najeftiniji jer se proizvodi u samostalnim radionicama na periferiji grada i košta oko 200 dinara. „Kvalitetan“ ekstazi učiniće da osećate toplinu, radost i bliskost sa ljudima. „Nekvalitetan“ će vas iznervirati. U svakom slučaju day after, koji se može desiti i nakon dva dana, karakterističan je po mentalnom i fizičkom poniranju proporcionalnom uzletu za vreme konzumiranja. „Spid“, koji predstavlja zanimljivu mešavinu amfitamina i ko zna čega još, takođe se može nabaviti po pristupačnim cenama iz istih razloga kao i ekstazi. Za jedan gram ove droge, od koje možete da ne spavate danima, ali i da produktivno učite, potrebno je izdvojiti oko 1.200 dinara. „Day after“ proizvodi osećaj apsolutne mentalne i fizičke praznine. Iskusni korisnici ovaj problem rešavaju stalnim odlaganjem „spuštanja“. Trebalo bi napomenuti da je „spid“ izuzetno adiktivan (o čemu korisnici nisu obavešteni) i samim tim nepravedno nestigmatizovan. Kokain je najskuplja droga iz kategorije „apera“ i njegova cena varira od 3.000 do 6.000 dinara za gram u zavisnosti od kvaliteta i supstanci sa kojima se meša. Potrošnja ove droge tradicionalno se uvećava za vreme novogodišnjih i božićnih praznika kada je konzumira „ceo grad“. Upotreba ove droge dobrim delom je odgovorna i za ono što se u javnosti popularno naziva „januarska depresija“. Tokom ostalih dana ovu drogu konzumiraju mahom imućniji sugrađani. Lista konzumenata bi vas šokirala.
Od ostalih droga trebalo bi svakako napomenuti veoma pristupačan heroin koji, u zavisnti od dnevene doze, varira od hiljadu do par hiljada dinara. Zbog svoje karakteristike da izaziva fizičku zavisnost i da dovodi do kriminogenog ponašanja konzumenata, herion je najstigmatizovanija, ali istovremeno i najrasprostranjenija droga kod nas. S druge strane, njeni korisnici doživljavaju uz pomoć nje stanje oslobađajuće svejednoće koje se vremenom pretvara u mizantropiju. Od ostalih droga trebalo bi pomenuti psihodeličnu drogu ketamin, derivat anestetika za konje, koji je jedno vreme bio izuzetno popularan u noćnom životu Beograda. Tu je i poznati LSD koji će vas suočiti sa svim onim što ste hteli da znate o sebi, a niste imali koga da pitate. Lista psihoaktivnih supstanci koje se mogu naći na tržištu je dugačka, a za njihovu podrobniju analizu bilo bi potrebno mnogo više prostora od onog koji imam na raspolaganju. Trebalo bi pomenuti i grupu mladih tzv. politoksikomana koji, po samo njima znanom izboru, kombinuju različite lekove i alkohol. Kombinacije idu od lekova za smirenje do lekova za epilepsiju i šizofreniju.
U kontekstu svega prethodno navedenog, bez bilo kakvih vrednosnih sudova trebalo bi postaviti pitanje drogiranoj deci i stondiranim roditeljima: ko je ovde lud?
Čast izuzecima.
Izvor: B92
