Sve veći broj mladih zavisnih od interneta

0
SHARE

 Veliki broj mladih koji koriste internet, posebno oni koji igraju popularne igrice postanu zavisni od kompjuterske mreže, a kroz obrazovni sistem i podršku porodice trebalo bi ih edukovati u kojoj meri i na koji način ga koristiti. Strah od “nove epidemije” javio se u Americi 1997. godine kada je Pem Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom, jer je zbog interneta zapostavljala njihove osnovne potrebe. Sud i socijalne službe su tada tu odluku doneli na osnovu dijagnoze “sindrom internet zavisnosti” jer je ona toliko vremena provodila na internetu da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu. Itraživanja, koje su obavili stručnjaci s Medicinskog fakulteta u Stenfordu pokazuju da je zavisnost od interneta ozbiljan problem sa simptomima sličnim alkoholizmu. Osoba, koja ga preterano koristi, (u Srbiji je to najčešće muška populacija od 16 do 26 godina), najpre uvećava broj “onlajn” časova, a onda se pojavljuju znaci umora, zatim osoba postaje agresivna, izbegava društvo.

U jedinom defektološkom savetovalištu u Srbiji koje se bavi problemima zavisnosti od interneta – “Entera”, za dve godine postojanja registrovano je skoro 200 osoba za koje postoje saznanja o prekomernoj upotrebi Interneta, tvrdi specijalni pedagog u toj ustanovi Milan Radovanović. On, međutim, dodaje da nema preciznih podataka koliko osoba u zemlji koristi internet pa samim tim ni broj zavisnika, ali procenjuje da ih ima nekoliko hiljada i da će taj broj sve većom upotrebom interneta rasti. Radovanović je objasnio da se zavisnost od “kompjuterske mreže” stvara onda kada neko sve veći broj sati provodi na internetu i kada se taj broj uveća do te mere da osoba ne radi ništa drugo osim što koristi tu globalnu mrežu.

“To postaje patološka upotreba interneta gde čovek počinje da zanemaruje svoje obaveze i interesovanja, a onda mu internet postaje dominantna aktivnost”, istakao je Radovanović.

Psiholog Instituta za neurologiju Kliničkog Centra Vojvodine u Novom Sadu Vojislava Bugarski je rekla da je taj problem izraženiji u ostalim zemljama sa boljim socijalno ekonomskim statusom gde samim tim i veći broj korisnika interneta. Bugarski je navela da je tokom 2003. i 2004. godine sprovodila istraživanje o korisničkim navikama prilikom upotrebe interneta u Srbiji i Hrvatskoj i da su neki podaci pokazali da dugotrajan boravak na internetu, osim psihičkih, može izazvati i telesne tegobe – bolove u leđima, peckanje u očima, neispavanost i umor. Ona je navela primer dečka koji je na internetu bio punih 48 sati i da se nakon toga, kada je pokušao da ustane sa stolice, onesvestio. Sagovornici napominju da među mlađom populacijom najviše ima “gejmera”, odnosno onih koji igraju popularnu igru World of Warcraft i slične, ali i onih koji redovno posećuju sajtove za društveno umrežavanje, a često broj sati i kontakata uvećaju do te mere da ceo dan budu “onlajn”.

“Neka istraživanja su pokazala da sajtove kao što su “Fejsbuk” i “Maj spejs” upražnjavaju nesigurne osobe koje pate od osećaja niskog samopoštovanja što im pruža mogućnost da sebe predstave na drugačiji način”, istakla je Bugarski. S time se slaže i profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović, koji tvrdi da je jedno od rešenja pravovremena edukacija u školama, medijima i porodicama i saveti šta sve prekomerna upotreba interneta može da izazove. “Važno je, takođe, da deca na vreme nauče da internet treba da im oduzme samo deo njihovog slobodnog vremena, a ne ceo dan”, istakao je Jugović. Kada je reč o populaciji koja se često “navuče” na internet, a posebno na društvene igrice Radovanović je naveo da je kroz savetovalište “Entera” prošlo dosta mladih i to, najčešće, natporosečno inteligentnih osoba, čija su interesovanja počela da se sužavaju, a vremenom su počeli i da zanemaruju svoje obaveze.

On je napomenuo da su taj problem najčešće prijavljivale majke ili supružnici i da se dešavalo da zabrinuta majka dođe u savetovalište i saopšti da “ona više nije sigurna da li joj dete jede i da li u opšte odlazi u toalet”. Radovanović tvrdi da je početak lečenja težak, jer zavisne osobe negiraju problem, ali da kasnije traže da tu ustanovu posećuju što češće. Prema njegovim recima, lečenje je isto kao i za sve ostale vidove zavisnosti, a posebno kockanja i traje najmanje godinu dana, s tim što se ne insistira na potpunom suzdržavanju od kontakata sa kompjuterom. I u svetu je način lečenja sličan, pa su u Kini organizovani kampovi za decu gde oni tokom dana imaju pravo da koriste internet, ali im se nudi druga aplikacija, a ne ona od koje su zavisni. Trend rasta zavisnika od interneta se uvećava pa se u mnogim zemljama sve češće otvaraju klinike za lečenje, dok u Srbiji ima malo mesta gde ljudi sa prekomernom upotrebom interneta mogu da se obrate za pomoć. Osim savetovalištu “Entera”, zavisnici mogu pomoć potražiti i u Institutu za mentalno zdravlje, na Odseku za alkoholizam i druge bolesti zavisnosti, i Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu.
  
Izvor: PC Magazin