Naše znanje u bescenje

0
SHARE

 Zaposleni u institutima, prema proceni Sindikata za nauku, imaju gotovo 40 odsto niže osnovne zarade u odnosu na njihove kolege sa univerziteta. Ovolika razlika u ceni rada i koeficijantima magistara i doktora nauka, nastala je u poslednjoj godini, žale se iz ovog sindikata.

Kažu, umesto da im se plate usklađuju sa troškovima života i rastu, naučnici sada imaju najnižu cenu rada od svih delatnosti koje se finansiraju iz budžeta.

– Ne moramo mi da imamo iste konačne zarade kao kolege sa univerziteta, ali treba da imamo istu osnovicu i koeficijent. Jer neko ima više projekata, primanja sa raznih strana, što je sasvim u redu – objašnjava dr Miroslav Živić, potpredsednik Sindikata nauke. – I sa aprilskim povećanjem od pet odsto kaskamo sa zaradama za visokim obrazovanjem. Tako, recimo, naučni saradnik u institutu primi mesečno 41.000, a docent na fakultetu 54.000 dinara. Pri tom, ova dva zvanja su u istom rangu.

U prošlogodišnjem budžetu, čak, tvrdi naš sagovornik, bilo je novca za povećanje i "držanje koraka" sa zaradama na univerzitetu. Jer, taj iznos na kraju godine, 13. decembra, podeljen je kao jednokratna pomoć zaposlenima u nauci. Međutim, povećanje u budžetu za 2008. godinu nije predviđeno.

– Mi sada nemamo čemu ni da se nadamo, jer novca nema – procenjuje dr Živić. – Jedino da se rebalansom budžeta obezbede sredstva
za povećanje naših zarada.

A prilično su, kaže naš sagovornik, nezadovoljni primanjima i mladi istraživači. Jer, objašnjava, ukinuto je direktno zapošnjavanje doktoranata. Oni mogu da koriste stipendije, pa tek sa doktorskim zvanjem dobiju stalan posao na institutu.

– Ovakav model može da funkcioniše u Americi, u koju svi žele da odu zbog uslova rada i dalje perspektive. Ali, ne i u Srbiji iz koje stručnjaci beže u svet – upozorava Živić. – Zato mlade moramo da stimulišemo da ostanu, nudeći im stalan posao. I to što je uvećan broj stipendija značajno je, naravno, ali uz stipendiju nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje, nikakvu sigurnost. Plata je, ipak, nešto što motiviše mnogo više.

Naš sagovornik upozorava kako iz instituta na budžetskom finansiranju mladi odlaze čim im se ukaže prilika. Počeli su sa analizom, koja će uskoro pokazati koliko je naučnika poslednjih godina napustilo državne insitutute i otišlo u inostranstvo.

Pod jednom kapom

– Nemamo ništa protiv predloga koji se može čuti iz Ministarstva nauke da budemo "pod jednom kapom" sa visokim školstvom – kaže dr Miroslav Živić. – Mada, mislim da to njima nije u interesu. Jer, sve dok su zajedno sa osnovnim i srednjim školama, koje državu lako ucenjuju mehanizmima štrajkova, i oni lakše dobijaju povećanja zarada.

Izvor:Novosti