Diploma potroši celu mladost

0
SHARE

 Od trenutka kada dobiju indeks, pa dok ne stignu do diplome, studenti u Srbiji pređu put koji je u proseku 7, 8 godina. Toliko im je potrebno da se izbore sa svim predavanjima, vežbama, ispitima i kolokvijumima.Sudeći po prošlogodišnjem upisnom roku, maturanti i dalje maštaju da postanu pravnici, ekonomisti i lekari. Na šalterima fakulteta, koji obrazuju ovaj kadar, bilo je najviše gužve, jer je na Ekonomskom fakultetu konkurisalo 2.100 budućih brucoša, a na Pravnom 1.850 maturanata. Studije u ovim visokoškolskim ustanovama u proseku traju najduže.

– Danas je teže biti student u Srbiji nego ranije, zato što je nejasan status akademaca – smatra Srećko Šekeljić, član komisije za statutarna pitanja na Beogradskom univerzitetu. – Ušli smo u reforme, ali samo na papiru. Iako su one ponegde dobro sprovedene, postoje ozbiljni propusti zbog kojih trpe studenti. Imamo zakone i statute koji su lepo sročeni, ali se ne primenjuju.

Mada u zakonu piše da je master isto što i diplomirani, mi imamo Konferenciju univerziteta Srbije, koja to ne priznaje. Postoje, takođe, pravila ocenjivanja i načina studiranja koja fakulteti ne primenjuju.

Naš sagovornik tvrdi da se zloupotrebljava autonomija univerziteta, jer je ona definisana da bi se sprečio upliv politike na fakultete. Ali, ta samostalnost se koristi da bi se izbegla primena zakona.

– Zbog svega toga nije nam jasno po kojim programima studiramo, koja su nam prava i obaveze – navodi Šekeljić. – Prvo nas obaveste da nam je potrebno 60 poena da bismo ostali na budžetu, pa 37, a posle 42! Ta neizvesnost nije dobra, jer ne postoji red. Ne znamo čak ni koja prava proističu iz naših diploma i šta ćemo sa njima moći da postignemo kada završimo fakultete. A, to je deprimirajuće.

Prema rečima Toplice Todorovića iz Nacionalne službe za zapošljavanje, radnu knjižicu posle diplome najbrže dobiju profesori matematike, nastavnici muzičke grupe predmeta i ekonomisti.

– Prošle godine diplomiralo je 11 profesora matematike, a imali smo oglase za 1.243 radna mesta u obrazovnim ustanovama za ove nastavnike – objašnjava Todorović. – Deficitarni su i profesori fizike, jer ih se samo 19 prijavilo, a škole su tražile 1.370 radnika. Mnogo ponuda ima i za profesore engleskog i diplomirane farmaceute, dok mnogo geografa čeka prvo zaposlenje.

Todorović kaže da potražnja za visokoobrazovanim kadrom varira u odnosu na gradove. Tako u prestonici ima previše stomatologa i pravnika, ali su u unutrašnjosti oni deficitarni, jer mladi neće da rade u provinciji.

ANTRFILE

Kritikuju svoju službu

Istraživanje „Marketing radionice“ studenata Ekonomskog fakulteta pokazalo je da čak 84 odsto ispitanika smatra da se novac prikupljen od školarina ne koristi dovoljno za poboljšanje uslova studiranja. Kvalitet udžbenika, profesora i predavanja ocenili su sa 3,62, dok su nastavni programi zaslužili „trojku“.

Akademci su najmanje zadovoljni funkcionisanjem studentskih službi i dali su im ocenu 2,55. Na pitanje koji su faktori danas u Srbiji presudni prilikom zapošljavanja, većina studenata BU je odgovorila – veza. Slede „lične sposobnosti“, „preporuka“, a najmanje njih odgovara da je prilikom zapošljavanja presudna – diploma.

Izvor:Novosti