Pokret Evropa nema alternativu počeo je s pripremama na osmišljavanju kampanje čiji će cilj biti da se što više mladih ljudi animira kako bi izašli na izbore. Predstavnik pokreta Simon Simonović ističe za Danas da će u kampanji podržati sve proevropske političke opcije, odnosno da će pružiti podršku "svakoj izbornoj listi čija je politička orijentacija proevropska, izuzimajući DSS".
S druge strane, Marko Milutinović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, tvrdi za Danas da, iako je na izbornoj listi DSS, neće iskoristiti svoju poziciju kako bi uticao na političko opredeljenje studenata.
Nemoguće poređenje sa devedesetim godinama
Na pitanje Danasa da prokomentariše eventualne sličnosti između današnjih studentskih pokreta i onih iz devedesetih, Čedomir Antić odlučno odbija takvo poređenje.
– Pre svega, poređenje sadašnjeg vremena i vremena devedesetih metodološki je neispravno. Devedesetih smo bili ujedinjeni oko jednog opšteg principa, a to je princip demokratije koji je prevazilazio ideje neke partije. Studenti nisu bili formalno organizovani, nisu imali prostorije, a iza lidera studentskih protesta stajale su hiljade ljudi, dok danas njih petorica idu da menjaju prozor na slovenačkoj ambasadi. Osim toga, danas je veoma teško govoriti o samostalnom angažovanju studenata u politici – naglašava Antić.
Trenutno u Srbiji deluje nekoliko studentskih organizacija koje se mogu svrstati u dve suprotstavljene grupe. Jedna je pre svega nacionalno orijentisana i svojim političkim delovanjem fokusira se na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države, dok je druga opredeljena za integraciju Srbije u Evropsku uniju. Ipak, zvanično nijedna se ne opredeljuje za podršku određenim političkim partijama.
Student prorektor Marko Milutinović smatra da je političko angažovanje studenata sasvim legitimno.
– Ono što zakonom nije zabranjeno u potpunosti je opravdano. I u evropskim zemljama je dopušteno da studenti budu uključeni u politiku. Kod nas je zakonom zabranjeno direktno političko angažovanje na univerzitetu, odnosno na fakultetima, a ono što smatram potpuno nedopustivim jeste političarenje i spletkarenje – ističe on.
Na pitanje Danasa da li će kao student prorektor podržati neku od političkih stranaka ili koalicija na predstojećim parlamentarnim izborima, Milutinović odgovara odrično.
– Iako sam kandidat na izbornoj listi DSS, ohrabrivaću studente da izađu na izbore, ali neću agitovati ni za jednu političku stranku. Pravo kandidovanja na izborima je političko i ljudsko pravo svakog pojedinca, pa i studenata, a to pravo nikome ne sme da bude uskraćeno. Osim sudija, kojima je zbog prirode profesije uskraćeno da se aktivno bave politikom, svima drugima je to dozvoljeno. Lično nemam ništa protiv da se bilo ko kandiduje na izborima ukoliko je to u skladu sa zakonskim propisima – tvrdi Milutinović.
Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu, kaže za Danas da ne vidi ništa sporno u političkom ili partijskom angažovanju studenata, ali pri tome osporava status koji trenutno ima student prorektor.
– Studenti su mladi ljudi i to je najprirodnije vreme da budu zainteresovani za svoj život, budućnost, pa i probleme politike. Nemam nikakav problem ni s partijskim angažovanjem studenata. Problem je kada se studentski angažman koristi za partijsko delovanje. Nedopustivo je što je student prorektor "zamrznuo" svoj status u partiji kojoj pripada. On se predstavlja kao student, a u stvari brani interese svoje partije. Legitimno je stati i iza stranke, ali se u tom slučaju ne treba predstavljati kao student. Reč je o lažnom predstavljanju, a to je neopravdano sa stanovišta morala – ocenjuje Srbijanka Turajlić.
Međutim, Turajlić ne vidi ništa sporno u političkom angažmanu pokreta Evropa nema alternativu i njihovoj najavljenoj podršci proevropskim političkim opcijama. "Time se ne staje iza određene političke partije, već iza određene politike. Kada to ne bi učinili, njihov pokret bi izgubio smisao", naglašava ona.
Čedomir Antić, istoričar i jedan od lidera studentskog pokreta 1996- 97. godine, tvrdi u razgovoru za Danas da univerzitet ne sme da bude polje delovanja političkih stranaka, ali da studenti svakako moraju da imaju ulogu u političkom životu. Antić naglašava da ono što odlikuje trenutno stanje studentskih pokreta jeste njihova neautentičnost i neuspešnost da mobilišu studentsku populaciju oko gorućih društvenih i političkih problema.
– U proteklih 20 godina samo su dva puta organizovani studentski protesti koji su bili motivisani pravim principima i koji su pogodili ono što im je bio cilj, a to su učinili jer su studenti pronašli zajedničku tačku koja je bila važna ne samo za studente, već i za sve građane. Danas nemamo ni autentičan, ni uspešan studentski pokret – ističe Antić i dodaje da je potreban jedan "sindikalni studentski pokret".
Antić smatra da dilema Kosovo ili EU, koja polarizuje i studentske organizacije, nije proizvod njihovog samostalnog promišljanja, već je refleksija zbivanja na političkoj sceni.
– Malobrojnost i jednih i drugih pokazuje koliko je taj diskurs uvezen, a ono što vidim na univerzitetu su podmlaci stranaka. Sve što se dešavalo u Vladi odrazilo se na dešavanja i podele studenata. Trebalo je da nacionalno orijentisani studenti pruže podršku Srbima s KIM mnogo godina ranije, a oni opredeljeni za EU da se pobune istog trenutka kada je skupštinska većina donela odluku da se uslovi potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Lično ne vidim nikakvu kvalitativnu razliku između ta dva pokreta. Danas kao autentične pokrete vidim samo krajnju levicu i krajnju desnicu, jer iza njih ne stoje nikakve političke partije – izričit je Antić.
Izvor:Daanas
