I pored toga što u većini novosadskih škola postoje kantine koje đacima nude zdrave, kuvane obroke, školarci i dalje za užinu uzimaju sendviče, bureke, pice, čips i „koka-kolu“ iz obližnjih pekara. Lekari za ovu situaciju krive roditelje, jer i pored mogućnosti da zdravu ishranu svoje dece plate za mesec dana, oni im svakodnevno daju novac i omogućuju kupovinu nezdrave, visoko kalorične hrane koja samo doprinosi sve većoj gojaznosti dece.
U nekim školama za decu koja su na produženom boravku kuvarice iz školske kuhinje spremaju i tri kuvana obroka (riba, povrće i ostalo), najveći broj dece se uvek najviše obraduje pici, mekikama, krofnama, sendvičima i slatkim obrocima. Sve osnovne škole koje su u svoje usluge uvrstile i produženi boravak, a u gradu ih ima desetak, obavezne su da imaju školsku kuhinju i da za decu pripreme doručak, užinu i ručak, što uglavnom koriste prvaci i drugi učenici nižih razreda. Kako tvrde u školama, jelovnici se kreiraju u dogovoru sa nutricionistima ili pedijatrima.
– Škole, za razliku od „Radosnog detinjstva“, nemaju sa nama nikakav kontakt kada je ishrana u pitanju. Zaista bi bilo veoma dobro kada bi sva deca jela u školi, jer bi imali kuvane, tople obroke barem jednom dnevno. Nažalost, roditelji ne vode dovoljno računa o tome pa deca odlaze u školu bez doručka ili ručka, a parama za užinu kupuju burek, picu i „koka-kolu“. Posledica toga je sve veći broj gojazne dece, kojih je prošle godine bilo 16,57 odsto u osnovnim školama – objašnjava načelnica pedijatrije dr Slavica Malešević.
Mali broj škola se odlučuje da svoje kantine iznajmi privatnicima jer onda raste i cena školskih obroka. Škole „Nikola Tesla“ i „Ivo Lola Ribar“ izabrale su da izdaju kantine.
– Kantinu u našoj školi drži privatna firma. Deca najviše jedu ono što ne bi trebalo – čipseve, slatkiše i pice, ali od sledeće godine planiramo da pređemo na zdravu ishranu – priča psiholog u školi „Ivo Lola Ribar“ Ivanka Krstanović.
Uprave škola često deci, umesto planirane zdrave hrane koju baš i ne vole, čine medveđu uslugu serviranjem omiljenih obroka.
– Mi zaista brinemo o ishrani dece i biramo ono što je najbolje za njih. Kada vidimo da nešto ne vole da jedu, mi to izbacimo iz jelovnika – priča Plamenka Despić, sekretar škole „Dositej Obradović“.
Iskustvo roditelja pak pokazuje da je na ishranu mladih moguće uticati samo kad su kod kuće.
– Moje dete je odbilo da užina u kantini čim je prešlo u više razrede. Roditelji ostale dece počeli su da im daju novac za užinu i on se osećao odbačenim. U prvo vreme nisam mu davala novac, već sam i dalje plaćala kantinu, ali sam shvatila da on tamo uopšte ne jede. Zato sam počela da mu dajem novac, ne vodeći računa šta jede u školi, ali zato kod kuće mora da pojede šta god mu se stavi u tanjir – priča Olja Draganić, majka jednog sedmaka.
Mesečna užina 850 dinara
Prema rečima predsednika aktiva direktora novosadskih osnovnih škola Svetozara Kozarova, najveći broj dece koja su na produženom boravku i onih koja koriste užinu u školama su korisnici dečjeg dodatka, čije troškove užine snosi grad.
– I ostala deca mogu da uzimaju užinu u školama, ali je to ipak mali broj dece, iako je izdvajanje za produženi boravak, gde deca imaju tri obroka, 2.200 dinara mesečno, a za užinu 850 dinara – rekao je Kozarov.
Čokoladica nagrada za prazan tanjir
U školi „Đorđe Natošević“ služe samo pileće i riblje meso, a na insistiranje đaka izbacili su sokove i uveli vitaminske napitke.
– Kod nas važi pravilo da ko donese prazne tanjire, dobija čokoladicu, kako bi đake naterali da jedu zdravu hranu, a ne samo slatkiše. Kada smo uveli gibanicu s tikvicama, malo ko je hteo da jede, pa smo u početku stavili desetinu tikvica, a ostalo sira. Vremenom su se navikli pa sada polovinu fila čine tikvice – priča šef računovodstva Milka Stankov.
Izvor:Blic
