Kravu vide samo na omotu čokolade

0
SHARE

 Predavanja na Veterinarskom fakultetu su kao da je srednji vek, jadaju se studenti. Profesori odgovaraju: Naši studenti su i lepo obučeni i siti, ali na ovom fakultetu se traži znanje. Studenti tvrde da sam ispit nije ništa teži od drugih, hirurgije, patologije, anatomije ili fiziologije, ali da ga sami predavači dodatno otežavaju. I to rade više godina unazad.

U vezi tim, dvojica studenata, koji iz objektivnih razloga nisu hteli da otkriju svoj identitet, za Glas javnosti kažu da je knjiga „Zarazne bolesti životinja“ od prof. dr Miroslava Lolina i Đorđa Panjevića, iz koje spremaju ispit, stara 18 godina, da je niko od aktuelnih nastavnika ne uzima kao važeću, već da imaju svoja predavanja na osnovu kojih propituju studente.

Nemaju praktikum
– Neretko predavači različito govore o istoj bolesti, a ne postoji praktikum koji bi trebalo da opiše pojedine vežbe, koje su praktični deo ispita. Vežbe se diktiraju u sveske kao da smo u srednjem veku – kažu naši sagovornici.

Na praktičnom delu predavanja, gde se prezentuju pojedini ogledi, nisu u mogućnosti da zapišu sve potrebne detalje, pa bi im praktikum bio od velike koristi, makar bio na nivou nekog omanjeg kuvara, ilustrovanog fotografijama.
Glavni problem na veterini je, međutim, taj što je prolaznost na ispitu do 10 odsto i što se predavači i uprava Fakulteta ne trude da taj nivo poboljšaju.

– Okolnosti su dodatno otežane ako se zna da profesori koji drže ovu katedru nisu međusobno u dobrim odnosima i svako ima svoju verziju materije koju obrađuje, kao da nije reč o egzaktnoj nauci, već slobodnoj umetničkoj disciplini – kažu studenti, uvereni da takvi predavači ne bi imali šta da traže na nekom ozbiljnijem univerzitetu u svetu.
– Način obrazovanja gde je profesor despot, koji ima pravo da vedri i oblači, u razvijenom svetu je davno prevaziđen, ali na Veterinarskom fakultetu u Beogradu to i dalje nije slučaj. Umesto da se i sam fakultet modernizuje, mi nazadujemo. Sa životinjama se srećemo tek na trećoj godini, tako da se slobodno može reći da kravu vidimo samo na omotu mlečne čokolade – kažu razočarani studenti, uz napomenu da na pojedinim katedrama ima i korupcije.

Sonja Radojčić, šef katedre za zarazne bolesti životinja i zarazne bolesti pčela, na pritužbe odgovara da je lenjim studenata mnogo lakše da se obrate medijima nego da dolaze na predavanja i redovne konsultacije, gde mogu da se informišu o svemu što je potrebno da bi se položio ispit.

– Jedina greška koju mi pravimo jeste da svima, bez obzira na to da li dolaze na predavanja ili ne, dajemo potpis, koji im omogućava da izađu na ispit. Naša predavanja su osavremenjena, praćena često i video-projekcijom. Ono što je promenjeno u odnosu na postojeću knjigu iz 1991. godine jeste samo nomenklatura bolesti. Ovaj ispit je obiman i težak, ali s druge strane, nikom ne odgovara loš stručnjak – kaže profesorka Radojčić i dodaje da je procenat studenata koji dolaze na predavanja bez „prisile“ proporcionalan broju studenata koji prolaze na ovom ispitu bez problema.

Svi bi hteli diplomu,  ali bez učenja
Velibor Stojić, dekan Veterinarskog fakulteta, kaže da bez šest sati dnevno i tri meseca učenja nije moguće položiti ispit zaraze. Dekan, inače, predaje fiziologiju i objašnjava da je i kod njega u poslednjem roku bila mala prolaznost, tako da su od 18 studenata samo dvoje položili ispit.
– Skoro 90 odsto studenata bi želelo da dobije diplomu bez učenja. Naši studenti su i lepo obučeni i siti, ali na ovom fakultetu se prvenstveno traži znanje – ukazuje dekan Stojić, koji je na kraju razgovora novinaru Glasa pokazao svoj indeks u kome se vidi da je on „famozne“ zaraze položio samo jedan dan nakon što su okončana predavanja.

Izvor:Glas javnosti