Umesto znanjem, parama upisuju godinu

0
SHARE

mladost.jpgZbog loše prolaznosti skoro svi fakulteti u Srbiji snizili su donji prag za upis godine sa 60, koliko predviđa Bolonjska deklaracija, na 37 bodova. Bolonja je razlog i što su mnoge visokoškolske ustanove odlučile da odobre bezuslovan upis za akademce koji rade po starim programima, jer ne znaju šta bi s njima ako bi obnovili godinu.

Tako oni upisuju narednu godinu sa pet, šest, deset… prenetih ispita. Ali, najgore je to što su se neki dosetili da bi ustupke studentima mogli da unovče i naplate prenos preostalih bodova.
Ispada da Bolonju, kažu studenti, razvlači i primenjuje kako ko hoće. A sve zbog toga što Zakonom o visokom obrazovanju nije predviđen prelazni period za primenu Bolonjske deklaracije.

– Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu odobrili su bezuslovan upis studenata u četvrtu i petu godinu. Pustili su da svi upišu narednu godinu bez obzira na to koliko im je ispita ostalo.
Ima studenata koji nisu položili matematiku iz druge godine, a upisali su četvrtu godinu. Razlog je to što smo mi poslednja generacija koja ne radi po Bolonji i što se naš program razlikuje od onog po kojem rade "bolonjci", pa ne bi imali s kim da slušaju predavanja ako bi obnovili godinu – kaže za "Blic" studentkinja Ana M.

Studenti kažu da je to medveđa usluga, jer oni će samo odslušati četvrtu godinu i petu godinu, a onda će biti apsolventi sa 20 preostalih ispita.
– To su bili studentski zahtevi i mi smo im izašli u susret da ne bi prelazili na nove nastavne planove i programe.
To, međutim, nije ništa u odnosu na ustupak koji je studentima učinilo Ministarstvo prosvete smanjujući donji prag prolaznosti na 37 bodova. To je gore nego bilo šta drugo, a posledice ćemo videti sledeće godine – kaže Slobodan Zečević, prodekan za studije Saobraćajnog fakulteta.

Senat Novosadskog univerziteta doneo je 19. septembra, uz saglasnost Ministarstva prosvete, preporuku da se studentima koji nisu sakupili 60 poena neophodnih za upis druge godina fakulteta prag snizi za trećinu.
Pri utvrđivanju troškova preporučeno je i da se napravi proračun koliko bodova vredi dolazak na predavanja, vežbe, seminari, kolokvijumi… Ali i da se prenos preostalih bodova naplati.

To bi u praksi, kažu studenti, značilo da svaki bod ima svoju tarifu. Studenti Filozofskog i Pravnog fakulteta su se zbog ovakve odluke pobunili.
– Svaki fakultet analizira šta je student uradio i na osnovu toga treba da odredi troškove koje on mora da plati.
To se naročito odnosi na fakultete koji imaju eksperimentalnu nastavu koja je skupa – kaže za "Blic" Radmila Nedučin-Marinković, rektor Univerziteta u Novom Sadu i dodaje da fakulteti mogu sami da odrede da li će ili ne naplaćavati prenos bodova.

Uprave novosadskih fakulteta različito su protumačile preporuku Senata, a najveći problemi nastali su na Filozofskom i Pravnom gde je prvobitno odlučeno da svi studenti, bez obzira na status, a koji prenose 20 bodova treba da plate od 1.000 do 1.600 dinara po bodu.
Posle višednevnih protesta studenata plaćanje boda je ukinuto. Ali studenti će morati da plate prijavu svakog zaostalog ispita 3.000 dinara na Filozofskom, odnosno 6.000 dinara za sve ispite na Pravnom fakultetu.

– Mi nemamo garanciju da li će Ministarstvo odobriti novac za studente koji zbog smanjenog uslova za upis prelaze na status budžetskog studenta – objašnjava Ljiljana Subotić, dekan novosadskog Pravnog fakulteta.

Studenti na Akademiji umetnosti i Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu ne plaćaju prenos bodova, dok na Fakultetu tehničkih nauka i Poljoprivrednom ne plaćaju samo ako imaju potpis profesora da su odslušali sva predavanja i vežbe.
– Studenti mogu da biraju da li će ponovo ići na predavanja i vežbe. Ako idu, moraju da plate, ako ne već samo polažu ispite, ne moraju da plaćaju ništa – kaže Miroslav Vesković, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Preporuka Senata

Nemamo pritužbe da je neki od fakulteta sa našeg Univerziteta pokušao da studentima naplati prenos bodova. Senat je jednoglasno usvojio preporuku Ministarstva prosvete da se smanji donji prag prolaznosti i da studenti na koje se odnosi Zakon o visokom obrazovanju ne plaćaju ponovo prenete ispite u narednoj školskoj godini.
Ali konačnu odluku o školarinama donose saveti fakulteta – kaže Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Na Mašinskom – platiš i dobiješ potpis

Na sajtu Mašinskog fakulteta u Beogradu stoji da se studentima odobrava upis u drugu godinu bez tri potpisa ako plate po 8.000 dinara za svaki potpis koji im nedostaje.
I na ovom fakultetu studentima treće i četvrte godine, koji studiraju po starom nastavnom planu, odobrava se upis u naredne godine bez uslova o broju položenih ispita.

Izvor: Blic