Diploma za ceo svet

0
SHARE

sample_2.gifStudije medicine na engleskom jeziku na Medicinskom fakultetu u Beogradu uvedene su 1995. godine. Više od 100 lekara koji su ovde diplomirali sada rade u Americi, Evropi , Kanadi, Norveškoj, Švedskoj, Grčkoj, na Malti, Kipru…- Do bombardovanja smo imali više studenata….

 Posle toga usledio je masovan odliv akademaca, što je razumljivo jer roditelji su se plašili za bezbednost dece. Ali situacija se polako popravlja i sada nam ponovo dolaze studenti sa svih strana sveta.
Ovde se upisuju uglavnom deca čiji su roditelji poreklom iz Srbije, a koji žive i rade u inostranstvu, ali i stranci i domaći studenti koji su prepoznali prednost naših studija – kaže za „Blic“ prof. dr Gordana Teofilovski-Parapid, rukovodilac nastave na engleskom jeziku.

Ola Vassbo iz Norveške i Muhamed Zvajk iz Libije kažu da su zadovoljni organizacijom studija, profesorima koji odlično govore engleski jezik i otvorenošću kojom su ih prihvatile kolege. I Ola i Muhamed su u Beogradu „našli“ devojke.
– Planiram da moju devojku povedem u Norvešku, ali još ne znam da li će pristati. Ovde je sve super, ali problem je u načinu na koji funkcionišu mnoge stvari u vašoj zemlji. Norveška je tu u prednosti jer to je jako uređena zemlja – kaže Ola.
Muhamed kaže da jedva čeka da završi fakultet i vrati se u Tripoli.
– Tamo je moja porodica i moj život, ali uvek ću se rado vraćati u Srbiju – kaže Muhamed.

Na engleskom jeziku studiraju i Zvezdana Jeumović i Nina Radonjić iz Beograda.
– Sa ovom diplomom imamo mnogo više mogućnosti i kod nas i u inostranstvu. Divno je što možemo da razmenjujemo iskustva sa kolegama iz celog sveta – kažu Zvezdana i Nina.

Medicinski fakultet u Beogradu, kaže prof. dr Gordana Teofilovski-Parapid, nije ni za vreme sankcija bio skinut sa liste priznatih fakulteta koju vodi Svetska zdravstvena organizacija, a to je uslov da diplomu nostrifikujete u inostranstvu.
– Što se tiče priznavanja naše diplome u svetu, mora biti jasno da vam nijedna zemlja neće automatski dati da radite kao lekar. Morate imati dozvolu za rad. Državni ispit se polaže i kod nas, a način polaganja razlikuje se od zemlje do zemlje.
Norvežani, primera radi, nostrifikuju našu diplomu bez ikakvih problema za dva meseca, dok je u Grčkoj za to nekada potrebno godinu, dve. To je već stvar njihove organizacije – kaže dr Gordana Teofilovski-Parapid.

Studije na engleskom jeziku za sticanje titule doktora medicine traju šest godina, 12 semestara, što odgovara broju od 360 bodova u evropskom sistemu za prenos kredita.
– To znači da naši studenti mogu nastaviti da studiraju bilo gde u svetu, što je suština Bolonjske deklaracije. Nastavni planovi i programi su identični sa studijama na srpskom jeziku.
U radu najviše koristimo savremenu anglosaksonsku literaturu, trudimo se da pratimo savremene svetske trendove. Razlika je u načinu polaganja ispita, a to je kod nas test. Prednost naših studija su male grupe, studenti moraju da se spremaju za vežbe i predavanja, a profesori imaju vremena da se posvete svakom akademcu – kaže dr Gordana Teofilofski-Parapid, koja je godinama radila kao gostujući profesor anatomije na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu, odakle je stalno donosila nove ideje i realizovala ih na studijama medicine na engleskom jeziku.

Upisni rok

24-26. septembra predaja dokumenata
28. septembar prijemni ispit i intervju
1-5. oktobar upis

Školarina od 6.000 do 7.000 dolara

Školarina za prvu godinu studija medicine na engleskom jeziku je 6.000 dolara za godinu dana, odnosno 7.000 dolara za sve ostale godine studija.
– Za naše prilike to je verovatno skupo. Ali moramo uzeti u obzir da studenti medicine u Americi za jednu godinu studija moraju da izdvoje 40.000 dolara. Studije medicine su skupe svuda u svetu – kaže profesorka Gordana Teofilovski-Parapid.

Izvor: Blic