Predrasude o Srbiji jake i neobjašnjive

0
SHARE

tramvaj.jpegKada sam ušla u zgradu Televizije Bi-Bi-Si u Londonu, ostala sam bez teksta. Vesti su se čule i u liftu… Novinari su odlično organizovani, odgovorni i posvećeni poslu. Sve funkcioniše besprekorno. U prvi mah ne možete da primetite ko je urednik jer svi deluju kao tim – priča Bojana Barlovac, studentkinja novinarstva iz Beograda koja je u letos bila na praksi u najpoznatijim medijskim kućama u Velikoj Britaniji.

Bojana kaže da je posle posete Velikoj Britaniji promenila pogled na bavljenje profesijom za koju se školovala. Ona i njene kolege sa beogradskog Fakulteta političkih nauka obišli su evropske redakcije zahvaljujući projektu „Unapređenje političkog novinarstva u Srbiji“, koji realizuju OEBS i holandska ambasada.
– Došla sam do kraja studija i bila sam dobar student. Radila sam u nekoliko redakcija, a da nisam mogla ni da zamislim da se novinarstvom može baviti na način na koji to rade u Bi-Bi-Siju. Interesantno je što nisam osetila da su novinari pod velikim stresom iako, čini mi se, rade mnogo više od naših. Glavni razlog je dobra organizovanost, posvećenost poslu i odlična podela zaduženja. Ne postoji taj prazan hod i kafenisanje, što je kod nas uobičajeno. Zna se kada je pauza za ručak, ali u restoranu je tako hladno kao da vas namerno podsećaju: „Brzo se vratite na posao“ – priča Bojana.

Studenti iz Srbije su na Gradskom univerzitetu u Londonu imali i trodnevni seminar o istraživačkom novinarstvu, gde ih je čekalo novo iznenađenje.
– Predavači su nam bili dobitnici Pulicerove nagrade za oblasti kojima se bave i eminentni novinari iz celog sveta. Svi su imali potpuno neposredan pristup. To je ono što nama najviše nedostaje i na fakultetu i u redakcijama. Ne postoji sujeta i jaz između profesora i studenata – priča Bojana.

Našim studentima su pomalo zasmetale stalne kontrole pri ulasku i izlasku iz zgrade Televizije Bi-Bi-Si.
– Mojim kolegama se nije svidela engleska rezervisanost i „hladnoća“ u ophođenju, ali meni je to u redu. Niko od naših domaćina nije se upuštao u razgovor o problemima koje ima naša zemlja, ali sam ipak stekla utisak da su dobro obavešteni o dešavanjima u Srbiji – kaže Bojana i dodaje da joj je sve bliža ideja da kada diplomira ode u London.

Jelena Đelić provela je mesec dana u Holandiji i nosi zanimljiva iskustva.
– Posetila sam Međunarodni sud u Hagu i redakciju najvećih regionalnih novina, čiji je tiraž oko 80.000 primeraka. Karakteristika svih novina u Holandiji je ekspanzija besplatnih izdanja i veb novinarstva, što za posledicu ima opadanje tiraža – kaže Jelena.
Studenti su posetili regionalnu televiziju i radio „L1“ u Mastrihtu i tu ih je čekalo veliko razočarenje.
– Ovde su nas pitali da li u Srbiji ima besplatnog interneta i da li nam je dozvoljeno da gledamo američke filmove… Ta neobaveštenost o našoj zemlji nas je razočarala. Pitala sam se da li uopšte znaju gde se Srbija nalazi – priča Jelena.

V. Nedeljković – A. Bakić

(preuzeto iz "Blica" od 31.08.2007.)