Univerzitet za najveće pametnice

0
SHARE

sample-11.jpgU dva nemačka grada – Frajburgu i u Konstancu, najnadareniji studenti mogu da studiraju besplatno, ali pod jednim uslovom: da imaju koeficijent inteligencije (IQ) 130 ili više i da to dokažu. "Ne tražimo način da postanemo međunarodno vidljivi. Jednostavno, želimo da privučemo pažnju nadarenih za naš univerzitet"…

objašnjava Eva Kapic iz uprave univerziteta "Albert-Ludvig".
Uz naplatu od 50 evra, univerzitet u Frajburgu ocenjuje jezičke i logičke sposobnosti kandidata uz pomoć međunarodne asocijacije Mensa, čiji članovi su samo oni koji uspešno reše zadatke nerešive za čak 98 odsto ljudi.
Inače, samo nešto više od dva odsto stanovništva ima koeficijent inteligencije veći od 130.

Od 20.000 upisanih na Univerzitet "Albert-Ludvig", u ovom momentu samo 20 studenata koristi privilegiju besplatnog studiranja na osnovu visokog IQ, piše AFP.
Prestižan Univerzitet "Albert-Ludvig" osnovan je 1457. godine i osim što je među najstarijim on je i među najpopularnijim u Nemačkoj.
Na 11 fakulteta studiraju se humanističke, društvene i prirodne nauke.

Predsednik studentske asocijacije Bendžamin Gresbah ocenio je, međutim, novi kriterijum za besplatno studiranje "čudnim". Prema njemu, univerzitet je započeo "bitku za najbolje mozgove" i to zato što "Frajburg želi da bude deo vodećih univerziteta".
Na svetskoj skali, Frajburg zauzima 94. mesto na listi od 2.000 univerziteta.

"To je sumnjivo takmičenje". Bolje bi bilo, kaže ovaj studentski aktivista, pomoći onima koji nailaze na velike teškoće da bi uspeli, odnosno sredstva namenjena studentima raspodeliti prema socijalnim kriterijumima.
Brojne studije pokazale su da mladi koji dolaze iz imućnih sredina i čiji su roditelji završili fakultete postižu najbolje rezultate na testovima intelgencije.

"Jezičke sposobnosti deteta su odlučujući element na tom tipu testa", objašnjava Mihael Hartman, profesor sociologije na univerzitetu u Darmštadu i autor više knjiga o nastanku elita.
"Ako odrastate u porodici u kojoj se čita 'Mond', sluša klasična muzika i gleda televizija 'Arte', logično je da će pokušati da vas smeste u najbolje škole", dodaje on.
Hartman podseća da postoje i "stipendisti", oni studenti koje finansijski podržavaju razne fondacije, i da takvih ima oko 13.500 u Nemačkoj. "Oni imaju pogodne početne uslove. To su studenti koji, generalno gledano, ne propadaju i imaće dobar posao".

Hartman kaže i da testovi kojima se utvrđuje IQ jačaju prednosti jedne male manjine studenata koja je već privilegovana.
Do sada su podnete četiri kolektivne tužbe kojima se zahteva ispitivanje legalnosti takvog trošenja sredstava. Jedna od tužbi biće početkom 2008. razmatrana pred Upravnim sudom u Manhajmu nakon što ju je odbacio sud u Frajburgu.

Izvor: Mondo