Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je 12. novembra uoči Dana solidarnosti u saradnji sa UNFPA i UNDESA održala konferenciju o međugeneracijskoj solidarnosti „Premošćavanje jaza“ gde smo otvorili važna pitanja o neophodnosti uspostavljanja i intenziviranja kulture dijaloga, odgovornosti i saradnje među različitim generacijama.
Prvi put mladi pokreću pitanje neophodnosti međugeneracijskog dijaloga i saradnje i okupljaju sve generacije na jednom mestu, čime u praksi dokazuju potrebu da se da se ovom pitanju priđe na sveobuhvatan način i uz učešće svih relevantnih aktera.
Konferencija se sastojala iz dva dela, prvi su činila izlaganja stručnjaka na ovu temu, a na drugom delu su učesnici po grupama radili na izradi seta preporuka za premošćavanje međugeneracijskog jaza, odakle vam prenosimo najinteresantnije zaključke.
Konferencija je ispunila cilj jer je okupila ne samo sve generacije, već smo temu međugeneracijske solidarnosti razmotrili holistički sa sociološkog, ekonomskog, medijskog, političkog i akademskog ugla. Skup su otvorile pomoćnice ministara Ministarstva omladine i sporta, te rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja čime su naglasile značaj bavljenja ovom temom kroz rad ovih institucija.
Asistent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Stanojević rekao je da u Srbiji tradicionalno postoji solidarnost među generacijama na mikro planu. A prilikom bavljenja ovom temom na mikro planu treba obratiti pažnju na efekte koji mogu proizaći iz takvog odnosa. „Uzmimo za primer kada je pre nekoliko godina održan protest baka i deka jer su merama štednje obaveze staranja o deci svaljene na njihova pleća“. Stanojević je izjavio i da su mladi danas veoma ekonomski zavisni jer istraživanja pokazuju da 66% mladih izdržavaju roditelji i da se značajno oslanjaju na pomoć svoje porodice, posebno u manjim i ruralnim sredinama.
Emila Spasojević iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bavila se ovom temom iz ugla ljudskih prava, (ne)ravnopravnosti i diskriminacije. „Mi kao društvo imamo problem jer diskriminišemo značajno svoje članove na osnovu godina. Naši sugrađani, posebno stariji, su navikli da trpe i ćute, i ono što je diskriminacija se prihvata kao nešto što je normalno. Vrlo često žmurimo na diskriminaciju po osnovu starosnog doba. Moramo da radimo na međugeneracijskoj solidarnosti jer je to jedan od načina da svako uživa ljudska prava koja ima“, zaključila je Spasojević.
Pitanje starenja je potrebno rekonceptualizovati, jer između demografskih promena i institucionalizovanih odgovora na njih postoji veliko kašnjenje u Srbiji. „Broj lica starijih od 60 se udvostručio i veći je od broja dece do 5 godina. Pitanje je da li će manji broj mlađih moći da podrži rastući broj starijih i pitanje da li će se postojeći jaz dodatno produbiti. Ne treba se plašiti demografskih promena već treba adekvatno odgovoriti na njih! Aktivno starenje je koncept koji treba razvijati od rođenja i vaspitavati generacije o ovoj temi“ izjavila je Nataša Todorović iz Crvenog Krsta.
Predsednik Upravnog odbora KOMS-a Marjan Cvetković naglasio je da mladi i stariji dele slične probleme, zato je važno da se premosti jaz i uspostavi međugeneracijska saradnja. „Trebalo bi razvijati programe međugeneracijskog dijaloga koji se fokusiraju na brojne interese i vrednosti koje ove generacije dele, a ne koje ih razdvajaju“.
Zaključak konferencije je da se jačanje međugeneracijske solidarnosti neće desiti samo od sebe:
1) Pre svega, društvo mora da obezbedi šanse za sve da razviju svoj puni potencijal. Da bi se to postiglo socijalne politike moraju da budu modernizovane.
2) Percepcija starijih o mladima i mladih o starijima mora da se promeni. Tu se najviše može učiniti zajedničkim projektima i akcijama kroz koje se prepoznaju zajednički interesi i deljene vrednosti, a koje bi bile adekvatno medijski propraćene.
3) Još važnije je ulaganje u mlade generacije u uslovima demografskih promena. Nezaposlenost, nesigurnost zaposlenosti i napuštanje školovanja su problemi koje je potrebno adresirati što pre. Potrebno je modernizovati obrazovanje, prilagoditi ka tržištu rada i omogućiti programe re-edukacije za pripadnike generacije koja je starija od 30 godina, a koji se nađu u statusu nezaposlenog lica.
4) Značaj tzv. „sendvič“ generacije (30 – 65 godina, radno sposobnog stanovništva) se ne sme zaboraviti u međugeneracijskoj solidarnosti. Ne smemo praviti oštru granicu između pojma mladi i stariji jer se time ignoriše pojam životnog ciklusa.
5) Jaz u Srbiji nastaje u najvećoj meri na nivou uslova života, a ne generacija.
Rešenja su u promeni odnosa između generacija i iznalaženju novih modela saradnje i komplementarnosti između generacija. Naredni korak je realizacija saradnje u konkretne projekte i programe koji će voditi ka stvaranju jačih međugeneracijskih veza.
