Organizacija Smart kolektiv i Erste Banka predstavili su prvi Vodič za pokretanje socijalnog preduzeća, 24. aprila u KC Gradu. U izradi Vodiča učestvovali su brojni stručnjaci i profesionalci iz različitih kompanija i institucija, kao i devet socijalnih preduzeća iz Srbije. Na Facebook stranici Smart kolektiva omogućeno je besplatno preuzimanje Vodiča, svakome ko pošalje svoju biznis ideju.
Više informacija nalazi se na facebook.com/smart.kolektiv.
„Ne možemo da čekamo da se stvore povoljni uslovi da bismo se bavili socijalnim preduzetništvom. Socijalno preduzeće je preduzeće koje posluje u društvene svrhe i čini dobro. Ono varira od globalno poznatih inicijativa poput Nobelovca Muhameda Junusa, preko Dobre torbe koju šiju žene, članice ženskih udruženja za potrebe seminara, konferencija ili brendiranih poklona, do Naše Kuće koja zapošljava ljude ometene u razvoju i proizvodi papirne kese. Ono što sve ove inicijative imaju zajedničko je upotreba preduzetničkih alata kako bi učinile društvo boljim. Kako bismo omogućili svakome ko ima ovakve ideje da ih zaista i ostvari, napravili smo vodič koji bi trebalo da obezbedi smernice za pravljenje biznis plana uspešnog socijalnog preduzeća“, izjavio je Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva.
O učešću Erste Banke u ovom i sličnim projektima, govorila je Mirjana Šakić. Ona je istakla je da postoji više načina da kompanije podrže socijalno preduzetništvo, osim pružanja finansijskih sredstava. „Na primer, Erste Banka redovno poručuje proizvode od socijalnih preduzeća, što njima garantuje konstantan priliv novca, kao i egzistenciju na tržištu, a Banci kvalitetne i unikatne proizvode. Erste Banci je inače blisko socijalno preduzetništvo, jer je na taj način i osnovana, kao Erste Sparkasse štedionica za radničku klasu, 1819. godine u Austriji“, dodala je Mirjana Šakić.
U okviru predstavljanja Vodiča, održana je i debata na temu: Biznis po meri čoveka, na kojoj su učestvovali Mirjana Šakić iz Erste Banke, Neven Marinović ispred Smart kolektiva, Dragan Srećković iz Instituta za održive zajednice, Gordan Velev iz Mreže socijalne ekonomije Srbije „SENS“, Sonja Dakić, preduzetnica koja je osnovala „Daj Daj“ i Ivona Gvozdenović ispred socijalnog preduzeća „Naša kuća“, a moderator je bio Žarko Šunderić, iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva .
Govornici su diskutovali o tome kako obezbediti novac za pokretanje socijalnog preduzeća, koje biznis veštine su neophodne za uspešno poslovanje i kakva su iskustva socijalnih preduzeća u Srbiji.
Tokom debate je zaključeno da socijalna preduzeća treba da usvajaju model poslovanja kako bi bilia uspešna i zato je bitno da se vode kao preduzeća, a ne kao organizacije civilnog društva. Ona treba da se finansiraju kombinovano i idealno je da donatori daju početnu podršku, a da finansijske institucije nastave da ih podržavaju u daljem razvoju. Socijalna preduzeća i drugi stejkholderi treba da se udruže kako bi se zajedno promovisali i nastupali na tržištima jer nemaju dovoljno kapiceta da se sami nametnu. U Srbiji postoji puno društveno motivisanih ideja koje bi trebalo da usvoje preduzetnički model poslovanja i da se više usmere ka biznisu. Socijalni preduzetnici su mnogo sličniji običnim preduzetnicima, nego ljudima iz civilnog sektora i zato bi ovu ideju trebalo promovisati i među mladim ljudima koji žele da pokrenu biznis.
Erste Banka, British Council i Smart kolektiv organizovali su tokom prethodnog perioda seminare i edukaciju na ovu temu, a sada je pripremljen i Vodič, koji sadrži sve potrebne informacije kako bi socijalni preduzetnici mogli postati uspešni u željenom biznisu.
Izradu Vodiča finansijski su podržali Američka agencija za međunarodni razvoj USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
