Pitanje:
Tako se lose osecam, stalno. Stalno strepim da ce nesto da se dogodi. Izgubio sam roditelje pre 4 godine, zivim sa bracom sad. Niko me ne razume nikad. Sta god pokusam da objasnim, oni to ospore, uvek nadju nacin. U skoli mi ne ide dobro, nemam radnu naviku da svaki dan ucim. A oni samo urlaju na mene zbog toga, a to mi nikako ne pomaze. Pece me glava od stresa i straha. Osecam da nisam stvoren za ovakav zivot, ne mogu ja ovako. I kad je sve u redu, ja sam na nekom oprezu, bavim se sitnicama. Ne znam vise kako ni sta. Ne zivi mi se. Nemam nikog ko ce lepo da se zauzme za mene.
Odgovor:
Poštovani Mirko, razumeo sam da si si ostao bez roditelja, da živiš sa braćom koja nemaju dovoljno razumevanja za tebe, kao i da si učenik škole. U pismu ne kažeš koliko imaš godina, tj. da li ideš u osnovnu ili srednju školu. Iz svega što pišeš ja pretpostavljam da si mlada osoba pod starateljstvom, možda nekog od starije braće, koga je Centar za socijalni rad postavio da ti bude staratelj. U koliko je to tako, ti možeš da se obratiš radniku tog Centra za socijalni rad za pomoć, da mu iznseš svoj problem. U istu svrhu, bi mogao da se obratiš i školskom pedagogu ili psihologu. Svakoj mladoj osobi je potrebna (bar) jedna osoba sa kojom će imati odnos bliskosti, razumevanja i podrške. Ako mladu osobu ne razumeju u porodici, postoji mogućnost da mlada osoba pronađe takvu osobu (tj. takav odnos) izvan porodice, to može biti neki rođak, drug, drugarica, iz komšiluka ili škole, neki nastavnik, školski pedagog, sportski trener, komšija. Prema tome, predlažem ti da počneš da tragaš za takvom osobom sa kojom ćeš ostvariti „hranljiv“ odnos, takođe, da razgovaraš sa braćom, da im izneseš svoju patnju i svoje nezadovoljstvo i da od njih zatražiš da te više čuju i bolje razumeju i da ti pomognu, kao i da odeš na razgovor kod radnika Centra za socijalni rad (naravno, u koliko ti je Centar za socijalni rad odredio staratelja). Uvek možeš da ponovo pišeš našem savetovalištu, sledeći put možda sa više detalja o sebi, svojim drugovima, drugaricama, svojim interesovanjima i aktivnostima, svojim snagama, vrlinama i uspesima, kojih siguran sam ima. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
