pitanje:
Poštovani, U potrazi za odgovarajućim psihologom naišla sam na Vas, pa se nadam da ćete mi malo pomoći (dati savet) u vezi rešavanja jednog, da kažem, problema. Budući da se ne bavim psihologijom, onako laički mogu da kažem da je reč o nekoj vrsti opsesije.
Naime, moja sestra (16) je već duže vreme (malo više od 2 godine) opsednuta jednim starijim muškarcem, ujedno profesorom na jednom fakultetu u Beogradu. Ta opsesija je kulminirala nedavno kada je od mene i mame tražila da idemo sa njom na predavanje koje on drži na fakultetu, na šta smo obe ostale u šoku! Stvarno ne znam šta da radim, non stop priča o njemu (periodično), žali se kako on ni ne zna da ona postoji…. Sve u svemu, ne poznajem čoveka, ali sudeći po njegovim godinama, rekla bih da su njegova deca starija od nje… Da ne pominjem činjenicu da je sebi umislila kako su svi univerzitetski profesori nedostižni, ko su, zaboga, njihove žene, čime se bave, da li jedu pesak sa Meseca (ja malo karikiram, čisto da dočaram dokle dosežu te ideje)… Zaista ne znam šta da radim(o), osećam potrebu da nešto preduzmem, ali ne ide. I zaboravih da napomenem kako je preturila ceo telefonski imenik i zvala sve sa tim imenom na telefon (naravno, mi smo tek posle saznali za to). Ako nešto znači, ja imam 22 godine. Izvinjavam se na opširnosti i nadam se odgovoru. Unapred zahvalna! Srdačan pozdrav! P.S. Zaboravih da dodam činjenicu da nam je otac umro pre 6 godina, kada je ona imala 10, a ja sam imala 16, dakle kao ona sada, ako to ima uticaja na situaciju.
odgovor:
Poštovana Olja, iz tvog pisma se može zaključiti da si zabrinuta zbog toga što se tvoja sestra zaljubila u muškarca koji joj s obzirom na veliku razliku u godinama i društvenoj ulozi ne bi mogao odgovarati kao partner. Nije preterana retkost da se srednjoškolka zaljubi u muškarca koji je dalek, nedostupan, koji pripada generaciji njenog oca. Svako zaljubljivanje podrazumeva idealizaciju i realno ne pozvanje osobe u koje se zaljubljuje; a zaljubljivanje je normalna karakteristika mladalačkog doba. Neretko se mladi zaljubljuju u nedostižne osobe, i nikad sa njima ne uspostave nikakav kontakt, iako o njima sanjare, maštaju, pričaju o njima, ili kako to ti kažeš budu „opsednute“ njima. Nedostižna osoba može biti i vršnjak/inja iz škole, koja je nedostižna prosto po određenim svojstvima koja joj zaljubljeni pripisuje, nedostižna po načinu na koji je zaljubljeni idealizuje, ili pak po njenoj izrazitoj lepoti, sposobnostima, vrlinama ili po svojoj uobraženosti. Mlade osobe se zaljubljuju i u osobe koje nisu nedostižne, ali predstavljaju suštu suprotnost njima samima, po poznatom principu „bitanga i princeza“. Dinamika zaljubljivanja često predstavlja način da se zaljubimo u nekoga ko po našem doživljaju poseduje neka svojstva i vrednosti koja mi smatramo da nemamo a za kojima osećamo žudnju. Kroz zaljubljivanje po tom principu, možemo otkriti neke svoje zapostavljene kapacitete, afirmisati ih i započeti njihov razvoj. Nekada putem zaljubljivanja na nekoga projektujemo idealizovanu sliku svoje majke ili oca. Mnogi mladi „kao zmija noge“ kriju svoju zaljubljenost, i tu informaciju ne dele ni sa kim, to dugo ostaje njihova tajna. Kakvo god da bilo, u koga god da se zaljubi mlada osoba, zaljubljivanje je razvojno uobičajena i psihološki korisna pojava. To što je tvoja sestra tebi (svojoj starijoj sestri) i majci poverila svoju zaljubljenost, može značiti da u vas dve ima poverenja, da je sa vama bliska i da od vas očekuje razumevanje i podršku. Mislim da ti i majka ne treba ništa da preduzimate u smislu osujećivanja ili osuđivanja tvoje sestre u vezi sa njenom zaljubljenošću u tog profesora sa fakulteta. Dobro je da ona proživi i iživi svoju zaljubljenost, koja, kao i svaka zaljubljenost ima svoj „rok trajanja“. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
