Promocija knjige Smem li da brojim?, autora Gintera M. Ciglera, čuvenog matematičara i vodećeg promotera matematike u Evropi, biće održana u petak, 27. aprila, od 14.00 časova, u Galeriji nauke i tehnike SANU-a (Đure Jakića 2) u okviru manifestacije M3 (Maj mesec matematike) koju saradnji sa brojnim partnerima organizuju Centar za promociju nauke i Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
Srpsko izdanje knjige objavio je Centar za promociju nauke u saradnji sa Matematičkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti povodom manifestacije M3 (Maj mesec matematike), koja će se u Beogradu i petnaest gradova Srbije održati do 27. aprila do 31. maja. Knjigu je objavio Zavod za udžbenike u ediciji Popularna nauka.
Na promociji će govoriti Ginter M. Cigler, autor knjige, zatim Dobrivoje Lale Erić, urednik programa manifestacije M3, i Aleksandar Lipkovski, prevodilac.
Knjiga Smem li da brojim?, namenjena široj publici s namerom da joj približi „tajanstveni“ svet matematike, zabavno je i duhovito štivo prepuno anegdota napisano sažetim jezikom, čime je, prema rečima prevodioca Aleksandra Lipkovskog, „autor približio svet matematike savremenom čitaocu, koji nema ni vremena ni strpljenja da čita dubokoumne rasprave i debele knjige, a matematičko znanje mu nije jače od nekadašnjeg znanja obrazovanog čitaoca“.
Ginter M. Cigler, rođen u Minhenu, studirao je matematiku u svom rodnom gradu i na Masačusetskom institutu tehnologije, a u 31. godini je postao najmlađi profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Odlikovan je „Lajbnicovom nagradom“, najznačajnijim nemačkim priznanjem za istraživanje, kao i nagradom za najboljeg komunikatora nauke. Kao predsednik Nemačkog društva matematičara i inicijator Godine matematike, tokom 2008. je u Nemačkoj započeo veliku i šarmantnu ofanzivu u korist svoje struke. Ovu ofanzivu sada nastavlja sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.
* * *
O knjizi Smem li da brojim?
U jednom od poglavlja knjige Cigler se bavi pitanjem Gde nastaje matematika?
Za „pisaćim stolom“, rekao bi Simon Golin, koji vodi firmu za menadžment u nauci „Golin-Vajsenšaft manadžment“ iz Hamburga, poznat po svojoj rečenici: „Matematičar je mitološko biće, pola čovek, pola stolica.“
Uz šolju kafe, verovatno bi bio odgovor legendarnog mađarskog matematičara Paula Erdeša, koji je stalno bio na putu, uvek gost na kauču svojih prijatelja negde u svetu.
U kafeu, rekao bi Štefan Banah (1892–1945), ekscentrik, koji je bio toliko briljantan i produktivan da mu je na kraju doktorska titula dodeljena i bez položenih ispita, a koji je često obitavao u Škotskom kafeu u poljskom gradu Lavov.
U zatvoru. Francuz Žan-Viktor Ponsele (1788–1867) stvorio je projektivnu geometriju u ruskom ratnom zarobljeništvu.
Na plaži, rekao bi matematičar Stiven Smejl, opisujući okolnosti u kojima je 1960. godine radio u Rio de Žaneiru.
U potkrovlju u Prinstonu, kao Endrju Vajl, koji je proveo sedam godina u potkrovlju rešavajući jedan od najvećih problema matematike.
Kako je primenio Pitagorinu teoremu na taštin orman, koliko sati Nemci provedu uz sudoku, zašto su 6, 28, 496, 8128 savršeni brojevi, i još mnogo toga otkrijte u knjizi Gintera M. Ciglera Smem li da brojim?
