pitanje :
da pocnem…..imam 20 godina,imala sam vezu od 2 ipo godine sa deckom koji ima 21,bilo nam je fenomenalno sve do trenutka kada je on poceo vise da radi i na mene manje da obraca paznju…razumela sam da on radi i da tu paznju posvecuje poslu a ne nekoj drugoj ali nisam mogla da razumem kad mu kazem da odemo negde na vikend ,na odmor da me \”kupi time\” jer cemo tad biti sami bez obaveza itd.
stalno je taj posao bio problem….od tad je pocela ljubomora itd i sa moje i sa njegove strane…..raskinuo je samnom zbog 2 malo vece svadje i sto sam mu udarila samar sa razlogom….ali ja i dan danas tvrdim da je alkohol u meni ucinio too i da to nikad ne bih uradila….on preko toga nije mogao da predje a voli me….vec 2 meseca nismo zajedno,on nema drugu ja nemam drugog…po neki put se vidimo,cujemo se ali nikako da mi oprosti i da budemo zajedno…stalno prica potrebno je veme da on ohladi mozak i kako bi bio siguran da necemo vise da se svadjamo itd. da me ne voli ne bi me zvao ,nasao bi drugu itd. ali ja ne mogu da cekam strah me da ce naci drugu i umrecu od tuge….a i dalje me zove i prica da me voli cemu to…sta da radim dal treba da se ne cujem sa njim…da se tako vidjam a da ne znam na cemu sam ….sta da radim????? psihicki me mnogo ubija…naucio me je da volim,da budem sigurna pored njega i mnogo mi je tesko…???
Poštovana Ana, čitajući tvoje pismo, razumeo sam da si tužna i napeta povodom toga što je tvoj dečko raskinuo sa tobom, nakon ljubomornih scena, svađa i fizičkog napada a povodom njegovog zaposlenja i sa time u vezi tvog doživljaja emocionalne uskraćenosti. Otvoreni razgovor obično ima smisla, jer je to prilika da obe strane iznesu sve šta imaju i da se na taj način postigne veće međusobno razumevanje aktuelnih pozicija. To ne znači da otvorenim razgovorom ti možeš ubediti dečka da ti se vrati, jer, on je, kao i ti, autonomno biće, subjekt svog života, koji bira i odlučuje šta će da radi a šta neće da radi, na šta želi i na šta ne želi da pristane. Kao što si, na bolan način na svom primeru mogla da vidiš, za uspešnu i trajnu vezu nije dovoljna samo emocionalna zagrejanost tj. osećanje da volimo osobu. Potrebno je i poverenje, samokontrola određenih naših unutrašnjih sabotera ljubavi, kao što su to zavist, ljubomora, sujeta, posesivnost, kao i neprestano negovanje odnosa, otklanjanje prepreka (u nama i u našem odnosu), a potrebno je i preuzimati odgovornost za svoje ponašanje. U tom (ili tim) razgovoru (razgovorima) sa bivšim dečkom, mislim da vredi odrediti se i prema određenim manama u sebi, koje ti recimo želiš da prevaziđeš ili bar da ih držiš pod kontrolom, radi nastavka i uspeha veze, radi ljubavi. Na kraju, tvoj bivši dečko ima pravo i može da izabere da ne nastavi prekinutu vezu sa tobom. Takav (mogući) ishod je nešto što se prosto dešava, na šta je prirodno reagovati osećanjima tuge i sniženog raspoloženja (nema nikakve potrebe za ispijanjem alkohola u tim situacijama), a nakon završetka procesa tugovanja, moći ćeš da nastaviš dalje, zahvalna za sve ono dobro što ste jedno drugome dali i jedno u drugome podstakli kao i sa uvidima u (eventualne) svoje sklonosti koje vredi preispitivati i (možda) korigovati, radi naredne veze kao i radi tvoje lične veće stabilnosti i zadovoljstva. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
