pitanje :
Pozdrav. Da pisem svoje pitanje ranije, verovatno bih se savetovao o tome sta da radim jer pocinjem da shvatam da sam drugacije seksualno opredeljen, ali kroz sve to sam vec prosao i prebrodio uz pomoc prijatelja i po tom pitanju, osecam se odlicno. Trenutni problem je u mom ocu.
. Saznao je za mene prosle godine, tako sto je neka majka pozvala moju majku, iako je znala da je mama bila tesko bolesna i rekla joj da se ja deklarisem kao gej i onda je ona mene krenula malo po malo da ispituje i na kraju me napala i tako smo se mama, tata i ja redovno raspravljali po tom pitanju \”Zasto ti mislis da si gej? Je l\’ tebi zivotni cilj da dobijes sidu i umres? Zelis da te cepaju po javnim WC-ima, ulazima itd. itd.\” Mama je u medjuvremenu preminula i ostali smo nas dvojica sami. Par puta mi je stavio do znanja da moram da se unormalnim, da shvatim da ce mi zivot biti uzasan ako odlucim tako da zivim i da samo treba da pronadjem devojku, ozenim se i zivim normalnim zivotom i kako ti gej brakovi, usvajanja, surogat i sl. postoji samo na filmu i da to mogu samo poznati, kao npr. Elton John i da prestanem da se zavaravam da je to normalno kad nije… Iz prilozenog se vidi da je pun predrasuda i nikako ne mogu da mu objasnim da sam takav, da nisam odlucio da budem takav i da nista ne mogu da promenim po tom pitanju. I evo, mesecima ne pricamo o tome, zavrsilo se tako sto mi je zabranio da pricam sa bilo kim o tome, da zavrsim fakultet pa tek onda da vidim sta cu i kako cu, a do tad da zivim \”normalnim zivotom\” i redovno me ispituje s kim izlazim, gde izlazim, odnos momaka i devojaka u drustvu s kojim izlazim i tacno mu vidim u ocima da svaki put hoce da me pita da li ima gejeva u tom drustvu, ali ne sme, nego sve nesto izokola… Ne znam sta da radim vise sa njim po tom pitanju? Pricao sam sa par drugova, koji su prosli kroz slicnu situaciju i kazu mi da mu treba vremena, ali ja cisto sumnjam da ce on sam promeniti misljenje. Razmisljao sam cak i da ga ubedim da odemo zajedno kod psihologa, kao da vidi sta je sa mnom, ali zapravo da njemu objasni par stvari, a ne znam ni kod koga da ga vodim, a i plasim se da mi ne nadje on nekog bolesnog psihologa koji ce pokusati mene da leci…
Poštovani Petre, razumeo sam da tvoj otac ima problem da prihvati tvoju seksualnu orijentaciju kao i da shodno tome vrši određene pritiske na tebe. Moguće je stvarno da je tačno to što kažu tvoji prijatelji, da mu treba vremena. I sa psihologom će mu trebati vremena. Mislim i da je danas zaista teško naći psihologa koji bi pristao na molbu jednog oca da radi na izmeni seksualne orijentacije njegovog sina. Besplatna psihološka savetovališta postoje u Beogradu (Dom omladine, SKC, Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Ruskoj 4, Cvijićevoj ulici i Prve Pruge 7; zatim u Institutu za mentalno zdravlje, u KBC „Dr Dragiša Mišović“, kao i u Studentskoj poliklinici), Novom Sadu, Nišu, a takođe i u mnogim Domovima zdravlja širom Srbije rade psiholozi. Mislim da je dobra ideja da zajedno pođete kod nekog stručnjaka, i „kao da vidi šta je sa tobom“ a i zbog problema u odnosima između vas dvojice, kako biste vas dvojica kao otac i sin mogli da imate bolje odnose sa manje tenzije a više prihvatanja i poverenja. To će biti i prilika da tvoj otac dobije adekvatne informacije od jednog stručnjaka, a i da sa stručnjakom podeli svoje strahove i fantazije i prosto se sam rastereti suvišnih briga i tenzije. Sdračni pozdravi, Jovan Ratković.
