Home [njuz] Školujemo nepotreban kadar

Školujemo nepotreban kadar

68
0

book8U Srbiji ne postoji nacionalni okvir kvalifikacija, tako da poslodavci često ne prepoznaju mnoga zanimanja, a oko 60.000 mladih ljudi ne može da nađe posao. Na problem ukazuju studenti i profesori, a trebalo bi da ga reši država promenom zakona.

Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije upozorio je da u Srbiji još ne postoji nacionalni okvir kvalifikacija i da ga što pre treba usvojiti kako bi mladi mogli da se zaposle. Takođe, podržana je studentska inicijativa za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju.

Procenjuje se da zbog nepostojanja nacionalnog okvira kvalifikacija oko 60.000 ljudi nema svoje mesto na tržištu rada, jer ih poslodavci ne prepoznaju. Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se izmene određeni stručni i akademski nazivi.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković smatra da je problem nastao mnogo ranije.

“Mi smo, zapravo, ušli u reformu pre nego što smo doneli nacionalni okvir kvalifikacije a da između Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju nije izvršeno određeno usaglašavanje”, smatra profesor Vesković.

“Za sada najveći problem imaju oni koji se zapošljavaju u državnim institucijama i oni koji se zapošljavaju u školama iz razloga što škole imaju precizne pravilnike po kojima se zapošljavaju nastavnici po starom sistemu i ne sadrže ništa od novih obrazovnih profila”, smatra Vera Dondur, predsednik Nacionalnog saveta za nauku.

Profesori kažu da u posao treba da se uključe i resorna ministarstva, da nije dovoljno da se time bavi samo akademska zajednica.

“To je problem zakonske regulative, a mi ga nismo stavili u zakon. Zašto nismo ne znam. Nacionalni savet je doneo neku listu zvanja koji treba da postoji u prelaznom režimu dok se ne donese nacionalni okvir kvalifikacija. Kod nas je prelazni režim od 2005. do danas. To je nedozvoljeno dugo”, ističe Branko Kovačević, predsednik Konferencije univerziteta Srbije.

Profesori podsećaju i na to da bi reformu visokog obrazovanja trebalo dovesti do kraja i obezbediti više sredstava za tu oblast. Kod nas se izdvaja 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u svetu od sedam do dvadeset odsto. A da bi bili konkurentni na svetskom tržištu, do 2020. godine trebalo bi da imamo 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva.

Izvor: RTS