pitanje :
Imam jedan problem, ili vise njih. Zapravo, nisam sigurna da li je to problem ili cisto moja potreba za depresijom. Nikada ranije se ovim putem nisam obratila psihologu, jednom prilikom sam otisla kod skolskog psihologa na razgovor kada sam bila bespomocna zbog svadje sa deckom.
Pomogla mi je, pa se nadam da cete i vi. Imam 18 godina, treci sam razred gimnazije. U sustini sam zadovoljna svojim zivot, ili bas i nisam. Zapravo, stalno nailazim na neke poteskoce, da li je to normalno s obzirom na moje godine? Imam decka koji je 9 godina stariji od mene, svesna sam razlike, ali mi godine nisu vazne. Odgovara mi jer nije kao vecina momaka, pazljiv je prema meni i ima strpljenja za sve sto jos uvek nisam spremna da uradim sa njim po pitanju bilo cega. Medjutim imamo mali problem, cesto se svadjamo u stvari ni oko cega, uglavnom budu sitnice, na koje ja reagujem tako sto placem. Ne znam koliko je to ispravno. Sebe dozivljavam kao vrlo jaku osobu, stabilnu, ali takve naizgled bezazlene stvari me cine depresivnom. Hocu da budem bliska sa njim, da mu kazem koliko mi je stalo do njega, ali nesto me koci. Sigurna sam da ga volim, ali da li on mene voli, jednom prilikom mi je rekao da nije siguran jos uvek, da ne zeli da me povredi. Rekao je da se plasi da kada krenem na fakultet ne promenim se i mozda ga ostavim. I tada je potencirao na nasoj razlici u godinama. Ja smatram da je bitno razumevanje a ne godine. Vec godinu dana smo zajedno, a ponekad se osecam kao da smo stranci. Zbog mojih obaveza se ne vidjamo tako cesto, u pocetku mi je to smetalo sada sam se navikla. Volela bih kada biste mi rekli kako da se postavim, da ojacam da ne reagujem suzama na sve sto mi ne prija ? A moj drugi problem jeste sta da upisem posle gimnazije, odlican sam djak, zanima me psihlogija, zaista bih volela da to upisem, cini mi se da kroz tu nauku upoznajemo sebe, i da bi kao psiholog lakse dolazila do resenja nekih problema. Medjutim kao psiholog tesko je naci posao. Sta mi vi predlazete? Dobro mi idu jezici, dustvene nauke. Unapred vam hvala!
odgovor:
Poštovana Magdalena, razumeo sam da si inteligentna, obrazovana i vredna mlada osoba. Razumeo sam i da u tvojoj vezi postoji određeni problem, koji se možda sastoji u neizvesnosti koju i ti i tvoj dečko osećate u pogledu intenziteta bliskosti koji ste realno ostvarili kao i u pogledu onog intenziteta o kome ti (a možda i on) maštaš, ali koji možda sada nije realan. Takođe, razumeo sam da postoji određen doživljaj neizvesnosti kod tvog dečka i kod tebe u pogledu budućnosti vaše veze. Uz sve to, na osnovu tvog pisma, mogu oprezno da pretpostavim da kod tebe postoji i relativno snažna potreba za ljubavlju i bliskosti sa njime. Mislim da je sve to u tvojim godinama potpuno normalno i razumljivo, postoje različite struje u tebi, koje često nisu međusobno saglasne. Moj predlog je da sebe zapitaš i daš sebi iskren odgovor na pitanja: Šta osećam prema dečku? Šta mislim o njemu? Šta želim u vezi sa njime? Šta ne želim u vezi sa njime? I da se ponašaš shodno tvojim iskrenim odgovorima na ova pitanja. Sva tvoja osećanja u ovom odnosu su OK, tu nema nikakve dileme. Povremena ljutnja, tuga, sniženo raspoloženje – su očekivana osećanja u jednoj mladalačkoj emotivnoj vezi. Takođe, i njegova osećanja su OK, prosto i on ima pravo da nije siguran u to da li te voli kao i šta misli o vašoj budućnosti. Možda je najmudrije da uživaš u onome što se sada događa među vama, bez naročitog forsiranja bilo čega. Dopusti da se stvari odvijaju svojim prirodnim tokom. Što se tiče izbora fakulteta, ni jedan izbor ne garantuje brzo zaposlenje kao ni finansijski sigurnu budućnost. Ceo život, pa i studiranje, zaposlenje i profesionalno napredovanje, stvar je borbe i određene doze neizvesnosti. Osoba može upoznavati sebe i kroz studije psihologije, ali i kroz studije drugih fakulteta, rad, međuljudske odnose, kulturu, umetnost i druge životne aktivnosti, događaje i doživljaje. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
