pitanje :
Vec tri meseca sam zaljubljena u svog profesora sa fakulteta. U njemu vidim sve sto ja nemam: strpljenje, opustenost, lezernost, pozitivan stav prema svemu… Pritom, predaje predmet koji mi nikako ne ide…Sanjam ga skoro svako vece i shvatam da postajem opsednuta njime… Da li je pametno da porazgovaram sa njim o tome ili da sacekam jos malo u nadi da je ovo osecanje prolazno?
Odgovor:
Poštovana Ivanka, tako opsesivna zaljubljenost u profesora sa fakulteta (verovatno muškarac koji bi po godinama mogao da ti bude i otac) o kojoj govoriš (sanjaš ga skoro svake noći, u njemu vidiš sve osobine koje ti nemaš a želela bi da ih imaš) najverovatnije nema mnogo veze sa tvojim profesorom, već sa tvojom predstavom idealnog muškarca koji bi na idealan način zadovoljavao tvoje emocionalne potrebe iz detinjstva, i to kao neki „idealni tata“ kakvog nisi imala a za njime si čeznula, ili pak kao „idealna mama“ (razlike u polu su ovde nebitne) za kakvom si takođe čeznula. Znači, kažem najverovatnije, tvoj profesor nema mnogo veze sa time, već je on prosto tebi iz nekih razloga, postao zgodno „platno“ na koje si isprojektovala svoje neostvarene potrebe, čežnje, nadanja i drugo iz detinjstva. U tom smislu, mislim da je to što si se na opisani način zaljubila u svog profesora – dobro i može biti korisno za tvoje upoznavanje sebe i dalji razvoj tvoje ličnosti. Mišljenja sam da razmisliš o ovim mojim idejama koje sam izneo i da pokreneš koliko možeš samo-istraživanje svog emocionalnog života u aktuelnom dobu kao i u svom detinjstvu, kako bi neke stvari osvestila, bolje povezala i struktuirala na način koji će voditi realnijem pristupu suprotnom polu a sa manje idealizacija (koje retko mogu dovesti do ljubavi). U ovom procesu, najbolje bi bilo da zatražiš podršku profesionalnog psihoterapeuta (oni privatni bi bili spremni da se posvete tom zadatku, s obzirom da tvoj „problem“ ne spada niukakvu psihopatologiju pa terapeuti po zdravstvenim ustanovama teško da bi imali vremena da se bave tvojom problematikom). Dakle, tvoju snažnu, opsesivnu zaljubljenost u profesora, vidim kao šansu i putokaz tvom daljem ozbiljnijem razvoju ličnosti, a njega kao realnu osobu, predlažem da tretiraš realno – kao profesora čiji ispit ćeš uz povećani napor položiti i ići dalje. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
