Moj decko se ponasa kao tata policajac

pitanje :            
Imam problem sa deckom. U vezi smo godinu i po dana. Sve je kako treba kada je njegovo raspolozenje kako treba. Ne mogu da kazem da je ljubomoran, jer se ne ponasa kao standardno ljubomorna osoba. Razloga za sumnju nema.

To njegovo ponasanje ja potajno nazivam kompleksom. I onda, kada sama o svemu razmisljam, pitam se sta ce mi takva osoba. Iako to nije tema rasprave. Jednostavno, medju nama je sve kako treba. Pred njim sam ja-ja, pred njim se ne stidim nicega i nikada mi nije neprijatno. Jedini problem je to sto ima nastupe iz cista mira. Samo me nazove i proverava. Ponasa se kao tata policajac. Roditelji me nikada nisu proveravali, jer sve sto je za njihove usi znaju da cu im reci, otvorena sam i uvek kazem. Pokusala sam i sa deckom da razgovaram, mirno i stalozeno. Kazem mu da mi to smeta, pitam ga u cemu je problem. Nije prvi put da se to desava danas, desava se retko, ali konstantno ima te neke, da kazem nastupe. Jedino slep ne bi video sta sve cinim i koliko sebe dajem da nama bude lepo. Ne radim nista sama i ne mislim nikad samo na sebe. Uvek se trudim da mu stavim do znanja da ga volim, ne recima vec delima i svojim ponasanjem. I on to vidi, i sve je u redu neko vreme, par dana, mesec, dva dana i onda krene svadja ni oko cega. Gde si ti, sto se ne javljas, ucis li uopste, ko zna sta ti radis.. Ja nisam navikla da me neko osudjuje za nesto. Iza svojih stavova i misljenja cvrsto stojim, ne dam da me neko gazi bez razloga, a to sto on radi je upravo to. Gazenje bez razloga! Koliko god da se trudim uzalud je. Taman pomislim da smo stvarno stavili tacku na taj problem on opet iskoci. I ne znam vise kako da se ponasam. Postavila sam uslov. Ili ce dati veeeliko izvinjenje i objasnjenje za to svoje ponasanje ili kraj. Moja zdrava i normalna psiha to nije zasluzila da trpi. S obzirom da sam vec pokusavala da razgovaram sa njim i da sam slabu vajdu iz toga izvukla (ako se ne racuna ta trenutna sreca u mojim ocima, do narednog napada), ne znam vise kakvo bih normalno resenje sebi mogla da predlozim. Potrebna mi je vasa pomoc. Sta da uradim, da ga nateram da shvati da sam ja najnormalnija osoba na ovom svetu koja ga mnogo, stvarno mnogo voli.. Znam da ultimatum i ucene nisu neko resenje, time mogu dobiti kontra efekat i sve pokvariti. Stalozena sam uvek i u svemu, prvo razmislim pa radim nesto. Nisam spremna ni da okrenem ledja od svega sto sacinjava nas dvoje, jer imam jedan veliki problem, a gomilu stvari koje ne bih menjala. Nadam se da cete moci da mi pomognete. Unapred Vam puno hvala! Jelica

Poštovana Jelice, mislim da si ovaj svoj problem u odnosima sa dečkom veoma detaljno i svestrano izložila, a to govori da duboko promišljaš, kako ličnost i ponašanje svog dečka tako i vaš odnos, svoja osećanja i želje u odnosu na njega kao i moguće posledice ostanka u vezi sa njime kao i raskida. To dalje znači, da si već sebi puno pomogla i da to činiš i dalje, a da ja tu nemam ništa da dodam. Osim da pokušam da sumiram tvoje pismo: voliš ga, ne želiš da se raziđete, mnoge stvari u vašem odnosu ti odgovaraju, jedna stvar u njegovom ponašanju te veoma frustrira, sve si pokušala što je u tvojoj moći da on to ponašanje promeni i on ga nije promenio. Ostaje da sebi daš odgovor na pitanje, da li si spremna da dalje trpiš frustraciju koju sam naveo zarad svega ostalog ili nisi? Na ovo pitanje, jedino ti možeš da odgovoriš. Pri tome,  sa odgovorom na ovo pitanje ne moraš da brzaš, već možeš da prepustiš sebi da do odgovora dođeš spontano tokom daljeg razvoja vaše veze. I kad budeš imala odgovor, da shodno njemu doneseš odgovarajući izbor. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.