Home [njuz] Srednjoškolci često mešaju alkoholna pića s lekovima za smirenje i energetskim napicima

Srednjoškolci često mešaju alkoholna pića s lekovima za smirenje i energetskim napicima

2252
0

book8Smrt Nenada B, sedamnaestogišnjeg srednjoškolca iz Preljine kod Čačka koji je prošle nedelje preminuo zbog trovanja rakijom, a u čijoj je krvi pronađeno šokantnih 5,5 promila alkohola, opomena je, smatraju stručnjaci, da se u Srbiji problem opijanja omladine gura pod tepih. Prema kliničkom iskustvu lekara, omladina u Srbiji sistematski pije na gotovo svakom izlasku, meša alkohol sa „bensedinima“ ili energetskim pićima i neretko završi na Toksikologiji VMA.
Učenik drugog razreda Prehrambeno-ugostiteljske škole u Čačku Nenad B. iz čačanskog sela Preljine umro je prošle nedelje od posledica trovanja alkoholom. On je uveče bio na žurki u svom selu na kojoj je, po rečima njegovih drugova, popio veliku količinu rakije koju je mešao sa „guaranom“. Kada su prisutni na žurki primetili da je Nenad oko ponoći zaspao i pošto nisu uspeli da ga probude, pozvali su pomoć, ali je već bilo kasno. Usne su mu bile modre i nije disao. Nesrećni mladić je izdahnuo. Obdukcijom tela nekoliko dana kasnije utvrđeno je da je Nenad imao čak 5,53 promila alkohola u krvi, što bi ubilo i odraslog krupnog čoveka.

– Tokom prošle godine primili smo 1.828 pacijenata sa znacima trovanja alkoholom, a od tog broja skoro 400 njih je bilo mlađe od 18 godina. Godinu dana ranije bilo je 1.560 pacijenata, od tog broja 350 maloletnika. Kao što vidite, broj trovanja alkoholom raste – kaže za „Blic“ prof. dr Slavica Vučinić, načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Srednjoškolci piju skoro svakog vikenda. Ekipe Hitne pomoći tim danima, s petka na subotu i između subote i nedelje, skoro uvek imaju nekog da prevezu na Toksikologiju VMA.

– Ne prođe niijedan praznik, vikend ili neka manifestacija, kao Bir fest, na primer, a da nemamo pune ruke posla sa alkoholisanim ljudima, među njima i mladima. Jednom smo devojku od 14 godina vozili na VMA u toliko alkoholisanom stanju da nije znala gde se nalazi – kaže dr Nada Macura, PR beogradske službe Hitne pomoći.

 

Alkoholizam među mladima

89,1 adolescent bar jednom popio piće u životu
24,4 pilo je više od 40 puta
42,2 učenika se bar jednom opilo
58,2 pije da bi se opustili
56,2 mladih pije da bi bili otvoreniji i druželjubiviji
49,4 oseća se srećno kad popije
48,3 pije da zaboravi na probleme
70,1 ne veruje da će imati probleme s policijom zbog alkohola
70,2 veruje da je u stanju da se odrekne pića
52,5 misli da pićem sebi ne ugrožava zdravlje

*Brojke su u procentima
Izvor: Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji 2008. godine (Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“

Poslednjih godina, kaže porodični terapeut Slaviša Stojanović, moramo da govorimo o politoksikomaniji kod mladih.
– U ranijim generacijama podela je bila prilično oštra, na one koji piju i na one koji se drogiraju. Danas je, međutim, kod mladih prisutna politoksikomanija, što znači da mešaju alkohol, tablete, drogu i energetska pića. Neretko piju vino, u koji je ubačen „bensedin“, uz pivo puše marihuana ili neko žestoko piće pomešanju sa „guaranom“. Sve je to izuzetno opasno – kaže dr Stanojević.

Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ na svake tri do četiri godine istražuje koliko omladina u Srbiji konzumira alkohol, drogu i druge psihoaktivne supstance. Poslednje objavljeno je Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji iz 2008. godine, koje pokazuje da svaki četvrti mladi čovek u Srbiji, mlađi od 16 godina, gotovo redovno konzumira alkohol.

– Ove godine smo uradili slično istraživanje i utvrdili da je situacija nešto bolja. Na primer, broj onih koji su popili bar jedno piće uzrasta do 16 godina smanjio se sa 90 na 87 odsto, a porastao je procenat mladih koji nikad nisu popili piće sa 13 na 16 odsto. To je rezultat zakonske zabrane prodaje alkohola mladima – smatra Spomenka Ćirić Janković, koordinatorka Evropskog istraživanja. Ona, međutim, ocenjuje da je to i krajnji domet te zabrane.

– Treba pojačati prevenciju kroz kampanje kojima će se u društvu promeniti stav o alkoholu kao nečem prihvatljivom. Treba postići to da se kod roditelja tolerancija prema alkoholu smanji, jer stav koji roditelj ima snažno utiče na dete i njegovo ponašanje – kaže Ćirić Janković.

Izvor: Blic