pitanje:
Puno stvari me interesuje u srednjoj skoli. Srednju kao da sam tek upisao, a ono vec IV godina, vreme je za odluku. Mnogo mi je tesko, plasim se neuspeha i nemogucnosti odabira fakulteta koji mi lezi. Volim prirodne nauke, razmisljam se izmedju elektrotehnike, geodezije, gradjevine, medicine, farmacije i odlaska u Tursku, gde bih jednu godinu ucio jezik, a posle nastavio studije.
Osecam da propadam i da mi je neophodna pomoc. Dok cekam svoju odluku, mozda u medjuvremenu izvrsim i samoubistvo!
odgovor:
Poštovani, razumeo sam da osećaš nesigurnost u sebe i u svoje odluke. Takođe, na osnovu tvog pisma može se zapaziti da sebe plašiš mogućnošću da odabereš fakultet za koji se tokom studija ispostavi da ti ne “leži”, a takođe i da sebe plašiš mogućnošću da ne budeš dovoljno ili da ne budeš uopšte uspešan na fakultetu koji upišeš. U pismu navodiš sve same jake fakultete, tako da mogu pretpostaviti da si u srednjoj školi bio odličan učenik, kao i da ti učenje ne predstavlja problem, tj. da voliš da učiš i da ti učenje ide od ruke, posebno savladavanje gradiva iz prirodnih i tehničkih nauka, kao i matematike. Ako je ova moja pretpostavka tačna, može se dosta osnovano pretpostaviti da bi ti sigurno odgovarao neki od nabrojanih fakulteta. Neko opšte mišljenje je, i ti si verujem čuo za njega, da je za ljubitelje prirodno-tehničkih nauka, elektro-tehnički fakultet najteži, dok je građevinski nešto lakši, a geodetski još lakši. Isto to opšte mišljenje je da je za uspešno studiranje medicinskog fakulteta neophodna sposobnost višesatnog svakodnevnog učenja tzv. “bubanja napamet” ogromne količine podataka i infomracija, dok je farmaceutski fakultet lakše završiti nego medicinski. To bi bila neka opšta priča što se tiče neke opšte “težine studija”. Svakako je veoma važno i tvoje lično interesovanje tj. na kojim studijama i u kojoj od navedenih struka ti najpre možeš da, kako se to obično kaže, da pronađeš sebe?
Čitajući tvoje pismo, stekao sam utisak (koji možda nije tačan) da možda preterano dramatizuješ situaciju izbora fakulteta. Šta se strašno može dogoditi ako upišeš neki fakultet, pa na prvoj ili drugoj godini pomisliš kako bi možda bilo bolje da si upisao nešto drugo? Ili pak, da upišeš fakultet, i tokom prve godine shvatiš da su te studije za tebe previše teške ili da te uopšte ne interesuju? Čega se najviše plašiš u slučaju da ti se dogodi neka od ove dve situacije? Kad sebi daš odgovor na ovo pitanje, predlažem ti da realno razmisliš, kako bi ti sve mogao da reaguješ na to nešto čega se najviše plašiš. Imaj na umu da svaka situacija u čovekovom životu omogućava osobi više mogućih načina reagovanja na nju, nikad to nije samo jedan način.
I vezano za kraj tvog pisma, u kome iznosiš da osećaš da propadaš, da ti je potrebna pomoć i da razmišljaš o samoubistvu, predlažem ti da potražiš pomoć psihoterapeuta i podeliš sa njime svoju patnju i svoja unutrašnja stanja. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu postoje besplatna psihološka savetovališta za mlade. U svakoj opštini u Srbiji postoji Dom Zdravlja i u njemu možeš kod svog pedijatra ili lekara opšte prakse zatražiti uput za psihijatra i njemu izneti svoje problem. Možeš se, naravno, obratiti i psihologu u svojoj školi. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
