Home [ savetovalište za mlade ] Ne znam kako da se izborim s porodicom

Ne znam kako da se izborim s porodicom

909
0

pitanje:

Postovani,imam problem. Ne znam kako da se izborim s porodicom. Naime, sta god da uradim dobijem odvratne uvrede na to. Zaista mi se gadi recnik moje majke, nerazumevanje mog brata i oca… Imam 15 godina, odlican sam ucenik i vukovac. Ne pravim probleme, a kako smo muslimani ne smem ni da izlazim u diskoteke, niti da ostajem napolju duze od 22:00, retko izlazim.

Nismo tipicna muslimanska porodica, ipak zivimo malo normalnije. Problem je u tome sto me moja porodica stalno ponizava, ne smem da imam decka ni slucajno…Moj karakter nije takav, ja sam veoma drustvena osoba, ne ona koja pravi probleme, vec samo zelim da se druzim. Da sam ja losa u skoli ili problematicna jos bih i razumela da mi ne dozvoljavaju nista i da me vredjaju. Ali ja sam sasvim normalno, marljivo dete. Postaje mi tesko u ovoj kuci i gusim se, ne znam sta vise da im kazem, kako da ih zamolim…Moj otac, on je covek bez razumevanja, ne razume moja osecanja, nista! Njemu ne smem ni na sta da se pozalim, nikad me nije udario, ali jednostavno ga ne zanimaju moja osecanja, da se ja osecam najgore na svetu, on ce terati po svojim pravilima. Moja majka je jedna neobrazovana zena koja me stalno vredja i udara, psuje i uzasno se ponasa.Moj brat, ah,da li da ga tako nazovem? On se sa mnom ponasa kao da samo zivimo u istoj kuci, ne da smo rod, a kamoli rodjeni! Jednostavno me ne primecuje, ne zanimam ga. Imam jos i problem sto mi je zaista potrebno da budem zaljubljena, ali srecno, da imam decka.Ne bi ucinila nista strasno, samo se setala sa njim i pricala… Molim Vas, dajte mi savet, sta ciniti i kako dalje? Hvala.

odgovor:

Poštovana Lara, razumeo sam da si nezadovoljna, možda i tužna i potištena, jer si odgovorna, pametna i vredna mlada osoba, a u svojoj porodici doživljavaš poniženja, vređanja i nerazumevanja. Takođe, stiče se utisak da u vašoj porodici postoji i jedna emocionalna distanca među članovima, kao i da ta distanca (uz sve prethodno navedeno) tebe dosta pogađa. Tvoji roditelji imaju pravo da budu muslimani i da tebe i brata vaspitavaju u muslimanskom duhu. Istovremeno, ti imaš pravo da budeš zaštićena od porodičnog nasilja, a događaji iz tvog iskustva koje opisuješ (udaranje, vređanje i psovanje od strane majke; ignorisanje osećanja od strane oca; ignorisanje tvog bića od strane brata), spadaju u porodično nasilje. Mislim da je najbolje da se obratiš psihologu ili pedagogu škole koju pohađaš, da izneseš ove svoje probleme, i da od njih zatražiš da o tvojim problemima tj. kršenju tvojih prava, obaveste i vaš Centar za socijalni rad. Inače, preterano strogo vaspitavanje sa obiljem zabrana, odlika je mnogih porodica, ne samo u ranijim vremenima nego i sada, i to ne samo muslimanskih, nego i hrišćanskih, kao i ateističkih porodica. Lično mislim da tvoji roditelji, po tome što ti dozvoljavaju noćne izlaske do 22.00 h i po tome što ti govore da ne smeš da imaš dečka, ne spadaju u grupu najstrožijih. Znači, ti imaš pravo da tražiš od škole i Centra za socijalni rad da budeš zaštićena od porodičnog nasilja kome si izložena. Ako se angažuje Centar za socijalni rad, možeš očekivati razgovore sa tvojim roditeljima kao i vašom porodicom kao celinom, upućivanje u neko porodično savetovalište kao i druge moguće mere, ako ove ne daju rezultate. Istovremeno, tvoji roditelji imaju pravo da ti postavljaju svoje zahteve, zabrane i ograničenja – a da li su u tome pogodili pravu meru, i to se najbolje može razmatrati u razgovorima sa radnicima Centra za socijalni rad, kao i u porodičnom savetovalištu. Mislim i da svoju muku možeš da pokušaš da podeliš sa nekom rođakom, recimo tetkom, bakom, strinom, možda neko od rodbine može da pomogne? I još jedna važna stvar, ti što bolje budeš učila, bićeš u prilici da završiš odgovarajuće škole, na primer neki fakultet, pa ćeš tako imati bolji posao i više novca a time ćeš i moći da budeš nezavisnija (slobodnija) od bilo kojih osoba iz tvog okruženja za koje smatraš da te sabotiraju, tako i od svojih roditelja. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.