Home [ savetovalište za mlade ] Moje pitanje tiče se seksualne orijentacije

Moje pitanje tiče se seksualne orijentacije

137
0

pitanje:

Moje pitanje tiče se seksualne orijentacije i neodobravanja roditelja po pitanju toga. Imam 20 godina i od kraja osnovne škole, tj. početka puberteta sam shvatio da sam gej. U početku sam imao velikih problema da prihvatim sebe, mada sam najviše to odbacivao i pokušavao da istrajem sa devojkama međutim to nije išlo.

Nisam feminiziran tako da moja seksualna orijentacija nije očigledna okruženju. Kako god bilo, trudio sam se da se što više edukujem po pitanju problema koji imam jer nisam video način na koji bih mogao da normalno živim sa saznanjem da sam gej. Da mogu, promeniio bih to. Prošle godine sam upisao fakultet, a u međuvremenu tokom četvrte godine srednje škole, pored neformalnih veza sa devojkama, imao sam jednog dečka s kojim sam osetio da je to ono što mi prija. Na fakultetu sam upoznao sasvim slučajno dečka koji mi je pre svega postao jako dobar prijatelj, a potom smo igrom slučaja kroz različite razgovore shvatili da se nalazimo u istoj poziciji i da je i on gej kao i ja, za kog niko ne zna. Zajedno smo 4 meseca, a problem je u tome što su moji roditelji vremenom pomoću niza dokaza koje su skupljali poput facebook-a, sms poruka shvatili da sam gej i razgovarali otvoreno o tome sa mnom. Za mene je to bilo prilično iznenađenje jer to nisam planirao da saznaju, ali kada već jesu računao sam da, budući da su vrlo liberalnih shvatanja, da će takvi biti i po pitanju ovoga. Ne bih mnogo da dužim sa pitanjem, ali ono što su oni meni govorili je da ne smem da se viđam s njim, da nikada neću imati šanse da živim normalno, da će okruženje kad-tad saznati i da ako tako nastavim da će me poslati u inostranstvo jer pre svega ne žele da se suoče sa okolinom koja bi po njima neizbežno saznala istinu. Moram napomenuti da je moj dečko najbolja osoba koju sam upoznao u životu i odnos među nama je dostigao najviši nivo bez obzira na kratak vremenski interval. Čak je i on priznao svojoj majci koja je manje burno reagovala, ali ipak negoduje i traži od njega da potraži psihološko lečenje. S tim u vezi, na inicijativu mojih roditelja, otišli smo kod jednog priznatog seksologa na razgovor gde sam ja objasnio svoju situaciju, a on njima da nije reč o bolesti i da je to nepromenjljivo stanje. Ono što je usledilo nakon toga je da moji roditelji ne žele da me prihvate takvog kakav jesam i zapretili su mi da ukoliko nastavim da se viđam s dečkom da će me zaista poslati u inostranstvo iako sam tek na početku studija, da će mi dati pasoš i određeni novac u ruke i da idem. Naš odnos je sada mnogo drugačiji, prošlo je neko vreme i sada uopšte ne spominju ovaj problem, a ja sam i dalje u kontaktu sa svojim dečkom ali vrlo oprezno (koristimo posebnu sim karticu, lažne facebook naloge, kad se viđamo smišljamo posebne izgovore i pazimo jako kako moji ne bi doznali). Međutim moji se trude da održe punu kontrolu nada mnom i i dalje mi kontrolišu mobilni, a ja izuzetno pazim da ne ostavim ni najmanji trag za sobom. Ovo se pretvorilo u igru mačke i miša. Šta da radim?

odgovor:

Poštovani Milose, mislim da se problem koji opisuješ može svesti na to da tvoji roditelji tebi ne dozvoljavaju da odrasteš, tretirajući te i dalje kao dete; kao i tvoje dozvoljavanje njima da se tako ponašaju. Činjenice govore suprotno, i njihovom pristupu tebi i tvom odgovoru na ovaj njihov pristup. Ti imaš 20 godina, odrasla si mlada osoba, imaš pravo da budeš onakav kakav jesi i da radiš šta želiš (ako to nije u sukobu sa pravnim poretkom). Tvoji roditelji ovu činjenicu očito do sada nisu prihvatili a iz tvog pisma proizilazi da ni ne nameravaju. Tvoj dosadašnji odgovor na ovaj njihov pristup je bio da zaigraš sa njima, kako si to lepo nazvao – „igru mačke i miša“. Prevedeno na konkretniji i istinitiji jezik, to znači „igra“: skrivanja, laganja, foliranja, omogućavanja roditeljima da misle kako ti pristaješ da ostaneš dete i da te oni i dalje (valjda doveka?) kontrolišu, a da ti pak imaš svoj tajni život u kome si ti bliže onom koji jesi, ali ipak nisi odrastao, jer si odlučio da to sve bude u tajnosti i obavijeno velovima laganja i skrivanja. Ova vaša „igra“ takođe predstavlja obostrano izbegavanje suočavanja sa istinom, jer nastavljanje njenog igranja, sa tvoje i sa njihove strane, niti će dovesti do tvog „prevođenja“ u heteroseksualnu orijentaciju niti će dovesti do toga da oni prihvate tebe onakvog kakav ti jesi. Moja razmišljanja u ovom trenutku idu u pravcu toga da se ti nalaziš pred izoborm tri moguća puta. Jedan je da predložiš tvojim roditeljima zajednički odlazak na porodičnu terapiju, radi zajedničkog rada na rešavanju zajedničkog problema. Cilj porodične psihoterapije bi bio poboljšavanje vaše komunikacije i međusobnog istinitog, neiskrivljenog prihvatanja. Drugi je da (u koliko oni odbiju porodičnu psihoterapiju ili porodična psihoterapija ne da nikakav rezultat) da ti napraviš svoju ličnu „izlaznu strategiju“ tj. strategiju svog potpunog osamostaljivanja: emocionalnog, finansijskog i stambenog; kako bi mogao da nezavisno od njihove reakcije budeš ono što jesi i da se ponašaš odraslo. Treći mogući put je da nastaviš sa igranjem „igre mačke i miša“. To bi bila neka moja razmišljanja koja, ovom prilikom delim sa tobom. Ti razmišljaj i sam, vagaj različite opcije, pa ćeš doći do svoje, lične odluke u vezi sa situacijom koju iznosiš. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.