pitanje :
Student sam prve godine i i stalno stvaram sebi psiholske probleme u vezi sa ucenjem, verovatno jer osecam pritisak. Problem je u tome sto znam kako treba da se uci a opet se pitam imam li dobre metode. Oduvek sam u srednjoj ucila smisleno tj. sa razumevanjem i imala dobre rezultate. A onda stvaram neke fantasticne elemente u glavi kako je mozda bolje da se uci napamet.
Stvaram neke teorije zavere u glavi kako \\\\\\\\\\\\\\\”masoni\\\\\\\\\\\\\\\” propagiraju da se uci smisleno a da u stvari kad se uci napamet nekim cudom dobijes svo znanje. Prilcno ludo ha? U dubini duse znam da sve izmisljam i prenemazem i da namerno idem ka samo-destrukciji ali ne mogu da se zaustavim.
odgovor:
Poštovana Lelica, mislim da je tvoja poslednja rečenica putokaz za rešavanje problema koji iznosiš. Pri tome, nisam siguran da ideš baš ka „samo-destrukciji“, već možda ovim načinom izbegavanja učenja činiš za sebe neke druge stvari. Recimo, možda se opireš da studiraš fakultet koji te ne interesuje, za koji osećaš da je pretežak, koji nisi sama izabrala, i slično. Možda se opireš učenju jer želiš da umesto učenja svoje vreme koristiš na druge stvari, koje te interesuju i koje više voliš. Možda učenje, polaganje ispita i završavanje fakulteta dovodi do nekih posledica koje se tebi ne dopadaju, od kojih ti možda strahuješ… Svakako, svojim kako kažeš „izmišljanjem i prenemaganjem“ ti za sebe nešto činiš. Otkri šta sebi time činiš. Ne samo ono „negativno“ čega si već svesna (sabotiranje učenja) nego i ono „pozitivno“, ono što je tvoja prava lična dobit koju sebi na ovaj način pokušavaš da pribaviš. Kad to sebi otkriješ, moći ćeš u odnosu na to da se odrediš i da doneseš slobodnu i svesnu odluku u vezi sa time šta ćeš i kako raditi, kako u vezi sa tekućim studiranjem tako i sa drugim eventualnim stvarima koje su sa time nečime možda u vezi. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.
