U Novom Sadu postoji desetak ljudi koji zarađuju pozirajući studentima Akademije umetnosti, slikarima ali i profesionalnim fotografima. Među njima su ljudi različitih profila i obrazovanja, a za posao modela su se, kažu, odlučili u nedostatku posla u struci, zatim da bi uvećali mesečne prihode ali i da bi mogli da plate studije i olakšaju egzistenciju.
Aleksandra Milinković je model za umetničke slike profesionalnim fotografima i od novca koji dobije ne može da živi, ali može da kupi knjige za studije.
Referent prodaje
– U ovom teškom vremenu nemaštine svako se snalazi kako zna i ume. Ja se bavim poziranjem slikarima i radim kao referent prodaje u jednoj firmi. Od poziranja ne mogu da živim, ali 5.000 do 10.000 mesečno svakako dobro dođe. Naročito kada radim nekoliko meseci povezano ili za više slikara istovremeno. Kad tome dodam moju platu referenta, mogu prosečno da živim – kaže Nikola.
– Poziranje nije baš lak posao jer je fotografima važno da se zauzme položaj kakav su oni zamislili, mada i u takvom položaju posle 20 minuta već nije prijatno. Pogotovo ako poziraš 60 minuta ili duže. Dobra stvar je što mogu da se protegnem ako treba, počešem se, telefoniram. Zasada još nisam pozirala potpuno naga, slike su uglavnom bile sa leđa ili u profilu – navodi Aleksandara Milinković, model jedne privatne agencije. Kako kaže, ni sama nije bila upoznata šta podrazumeva biti model, ali kad je počela time da se bavi, roditeljima i momku je objasnila šta to tačno podrazumeva.
– Pre poziranja radila sam tri godine u butiku, zatim u pekari i nisam bila zadovoljna. Kada sam počela da studiram, shvatila sam da neću više moći da radim neki stalan posao ako želim da završim fakultet. Videla sam oglas na internetu za modele i odlučila da se prijavim. Pošto sam pozirala prvi put, sela sam sa roditeljima i porazgovarala. U prvi mah nisu bili zadovoljni, ali kad su videli prve umetničke fotografije, nije bilo problema – dodaje Milinkovićeva, apsolventkinja pedagogije, koja poziranjem zaradi 8.000 mesečno.
Njen sugrađanin Nikola K. poziranjem slikarima bavi se četiri godine i kaže da time ne može mnogo da se zaradi, ali da je to dobar honorarni posao koji značajno uveća mesečni bužet. Kaže da mu je u početku obezbeđivalo značajan izvor prihoda jer tada nije imao nikakav drugi posao.
– Počeo sam 2007. godine kao model u Art klinici. Na nagovor prijatelja sam posetio čas i tamo sam video golog tipa kog su crtali. Pitao sam ga koliko košta poziranje. Rekao mi je 1.000 dinara za dva sata. Nije trebalo više da mi govori. Pitao sam ga mogu li i ja da budem model i tako je sve krenulo, a već sledeće godine bio sam art model – kaže Nikola i dodaje da sada postoji mnogo više modela kako na akademijama, tako i u fotografskom svetu jer kriza vlada svuda, pa se ljudi snalaze na razne načine.
Izvor: Blic
