Raspored časova i školsko zvono su osnovna sredstva za zbunjivanje đaka koji nisu obavešteni kad koji čas imaju, koji gube, a koji traje kraće
Ovako je juče izgledao neplanirani čas higijene u Medicinskoj školi „Beograd” Foto R. Krstinić
„Profesori su odlučili da protestuju. U redu. Zašto su se podelili u svojevrsne klanove pa jedni štrajkuju, a drugi ne? Ne znamo da li da dolazimo u školu, jer nastava normalno traje dva časa, a onda nas pošalju kući. Ako ne dođemo ne možemo da opravdamo izostanke. Čekajući profesore koji bojkotuju nastavu ispadamo budale”, negodovao je juče Filip Č. učenik drugog razreda Medicinske škole „Beograd” okružen drugarima u holu škole, ne znajući da li će nastave biti ili ne.
Raspored časova i školsko zvono ovih dana su osnovna sredstva za zbunjivanje đaka u školama gde deca nisu obaveštena kad koji čas imaju, koji gube, a koji traje kraće. Iza podataka o broju škola sa zaključanim vratima, onih gde su časovi skraćeni ili koje ne štrajkuju, koji svakodnevno stižu iz Ministarstva prosvete i sindikata obrazovanja krije se kolaps ovdašnjeg školstva. U jučerašnjem „preseku” piše da 498 škola ne štrajkuje, 817 je u zakonskom protestu, a potpuno je obustavljen rad u 479 škola. Preciznih podataka o kućama znanja u kojima nastava zavisi od raspoloženja i opredeljenja učitelja, nastavnika, profesora – nema.
Direktori su između dve vatre. Ne pitaju se ni za šta, odgovaralo bi im da dobiju povišicu plate, ne smeju da se suprotstave štrajku a kamoli da ga zagovaraju. U prvom slučaju sindikalci bi ih stavili na stub srama, u drugom bi zavredeli disciplinske mere, među kojima je najteža – otkaz. Suprotno uveravanju predstavnika sindikata da prosvetari ne strahuju od posledica štrajka, mnogobrojni rukovodioci škola juče nisu delovali neustrašivo. Od ekipe „Politike” tražili su razumevanje uz molbu da zaobiđe gimnazije, srednje škole ili osmoletke u kojima rade. Ipak, manja je verovatnoća da će se pregovaračka koplja predstavnika prosvetara i vlasti, slomiti na direktorskim plećima, nego na đačkim.
– Tek kad dođemo u školu shvatimo da smo džabe stigli na vreme, jer prvi čas neće biti održan. Sačekamo drugi i saznamo da traje 30 minuta. Onda propuštamo treći i četvrti i čekamo peti koji traje regularnih 45 minuta, a čim on odzvoni možemo kući jer je profesor koji bi trebalo da nam predaje sledeći čas član sindikata koji zagovara potpunu obustavu nastave. Ne interesuje nas ko je u kom sindikatu, nego kad imamo koji čas. Ako sve škole štrajkuju, neka štrajkuje i naša, ali da znamo da ne dolazimo na nastavu. Svejedno mi ćemo dolaziti i subotom kada se časovi budu nadoknađivali. Na prvi pogled nama ne smeta još jedan raspust, ali boleće nas kada za 30 minuta budemo radili kontrolne i pismene zadatke, kad na brzinu budemo preletali gradivo i dobijali ocene – gotovo uglas komentarisali su juče srednjoškolci Medicinske škole „Beograd” očekujući da ih profesori izveste hoće li časovi u popodnevnoj smeni biti održani.
Srednjoškolaca u učionicama uglavnom nije bilo. U jednoj je na okupu bilo gotovo celo odeljenje i to radeći kontrolni zadatak iz ustava i prava građana. Neplaniran čas higijene, slučajno održan u „iskrslom terminu” sveo se na razgovor profesorke i šest učenica, jer nije bilo svrhe predavati novu lekciju. Na blok nastavi u kabinetu prve pomoći bila je planirana grupa učenika – ne zato što su predavači praktične nastave protiv štrajka, nego zato što ne mogu da nadoknade izgubljene časove.
– Srednja stručna škola je specifična, posebno ako kao naša časove prakse realizuje u 28 nastavnih baza. Sa bolnicama, klinikama, domovima zdravlja, vrtićima… gde naši đaci stiču praksu potpisali smo ugovore, koji ne mogu da se menjaju, pa ni izgubljeni časovi ne mogu da se nadoknade. Zbog toga nam ne odgovara haos koji je nastao – pojašnjava Nada Trifković, direktorka Medicinske škole „Beograd”.
Ogorčena je što u školi od prošlog petka nastava nije mogla da se organizuje.
– Kada grupa kolega obustavlja nastavu, druga drži skraćenu a treća ne štrajkuje, kao što je kod nas slučaj nema govora o organizaciji. Može samo da se zaključi da ljudi koji vode aktuelni štrajk, predstavnici reprezentativnih sindikata, nisu pripremili protest kako valja. Kao direktor nemam pravo da zabranim štrajk, ne mogu ni da ga podržim. A ne mogu da gledam naše đake, mnogi od njih putuju desetine kilometara da bi došli u školu, i kad stignu profesori ih vrate kući. Da se razumemo, nije sporno da bi direktorima prijalo ispunjenje zahteva sindikata u prosveti, mi delimo sudbinu prosvetnih radnika, ali bojim se da vreme i način štrajkovanja nisu valjani. Onima koji navode bilo koju vrstu argumenata za štrajk prosvetara ili protiv njega, a da pri tom izostave interes dece, nije mesto u prosveti. Kakvi god da su nam ciljevi deca nam ne smeju biti zalog – smatra Trifkovićeva. Na hitno sazvanoj sednici u medicinskoj školi, juče je odlučeno da se štrajk nastavi skraćenjem časova.
– Na taj način škola se ne povlači iz protesta ali obezbeđuje minimum procesa rada na koji đaci imaju pravo – pojasnila je Trifkovićeva.
Milenija Simić-Miladinović
———————————————
Prva beogradska gimnazija – pusta
Odaje Prve beogradske gimnazije juče su bile sablasno puste, njima nije odzvanjala dečja graja, a zvono se oglašavalo tek da prekine muk. U popodnevnoj smeni zatekli smo tri zaposlena: čuvara, jednu profesorku i direktora, i nijednog gimnazijalca. Učionice su bile zaključane, svetla nisu ni uključivana. Prva je u potpunoj obustavi rada, ali osim spiska šezdesetak profesora koji bojkotuju nastavu tu je i lista onih koji ne nameravaju da štrajkuju.
Aleksandar Andrejić, direktor Prve beogradske gimnazije, kazao je da su đaci obavešteni da časova uglavnom nema i da će ono malo koji se održavaju od danas biti sabrani u prepodnevnu smenu.
————————————————-
Obradović: Škole moraju biti otvorene
„U vladi postoji i dobra volja i shvatanje da treba da se pomogne prosvetnim radnicima. Pitanje je samo koliko možemo trenutno da povećamo zarade, a koliko kad se bar na kraju prvog kvartala, krajem aprila, sagledaju privredna kretanja. Pored obećanih sedam odsto, što je sadašnja realnost, buduća povećanja zavisiće od ekonomskih kretanja u zemlji. Smatram da je većina sindikalnih rukovodstava shvatila da se rešenja mogu naći samo u okviru realnog, i ja sam optimista da će se započeti predgovori uspešno završiti. Otuda ih ja pozivam da obustave štrajk”, izjavio je dr Žarko Obradović, ministar prosvete, boraveći juče u Prokuplju, gde je otvorio dograđeni i renovirani dom za smeštaj učenika i studenata. On je dodao da će već danas s predsednikom vlade i ministrom finansija biti utanačeni novčani iznosi koji mogu da se angažuju za povećanje zarada prosvetnim radnicima.
On je posebno apelovao na nastavnike i direktore onih škola koje su potpuno obustavile rad. „Ono što mene kao ministra najviše žalosti, jeste činjenica da jedan broj škola ne redi već treći dan. Najbolje je, da se neosporno pravo na štrajk koristi u skladu sa zakonom – skraćenjem časova na 30 minuta. Škola mora da bude otvorena, to je sveto pravilo svih prosvetnih radnika”, zaključio je ministar Obradović.
Izvor:Politika
