Home [njuz] Ne može se u EU sa 30 odsto nepismenih

Ne može se u EU sa 30 odsto nepismenih

101
0

sportPovećanje procenta visokoobrazovanog stanovništva sa 6,5 na 40 odsto u narednih deset godina izgleda nedostižno, smatraju sagovornici Presa, profesori sa privatnih i državnih fakulteta.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da bi bio zadovoljan kada bi 40 odsto mlade populacije upisalo fakultet, pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković tvrdi da je srpski potencijal daleko veći od zvanične statistike, a profesor dr Marko Carić smatra da je osnovni problem nedostatak Nacionalne strategije za visoko obrazovanje.

Srbija u ovom trenutku ima 6,5 odsto visokoobrazovanih stanovnika, a da bi se uklopila u standarde Strategije EU 2020, ona bi do kraja decenije trebalo da ih ima šest puta više nego sad.

Samo Finci po meri EU
Kovačević, međutim, kaže da u ovom trenutku samo Finska zadovoljava evropske standarde.

– U Americi, kao jednoj od najrazvijenijih zemalja, procenat fakultetski obrazovanih kreće se od 20 do 40 odsto. Da bi SAD bio lider u svetu, predsednik Barak Obama je tražio da taj procenat iznosi 60 odsto – kaže Kovačević.

On dodaje da kada se fakultetski obrazovanim dodaju i oni koji su završili više škole, može govoriti da ima oko 10 odsto visokoobrazovanih.

– Nas najviše muči demografski problem, kao i odliv mozgova. Ljudi nam odlaze poslednjih 20 godina. Bilo je slučajeva, kao na Elektrotehničkom fakultetu, da je odlazilo 90 odsto generacije, što je neprirodno Poznato je da bogate zemlje kupuju stručnjake koje ne mogu da iškoluju. Moramo da shvatimo da je školovanje investicija u budućnost. Zemlje kao Holandija, Nemačka, Engleska i Švajcarska nude stipendije i razne pogodnosti kako bi privukle mlade ljude da tamo studiraju. Kod nas je 30 odsto populacije bukvalno nepismeno i zato bih bio zadovoljan da bar 40 odsto mlade generacije upiše studije – rekao je za Press Kovačević.

Bolji od statistike

Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, tvrdi da Srbija ima mnogo veći potencijal u odnosu na brojke iz zvanične statistike.

– Bolonjska deklaracija podrazumeva administriranje, u čemu mi u poslednjih 10 godina nismo bili na traženom nivou. Međutim, od kada smo počeli da se ponašamo u skladu sa tim, pokazalo se da imamo mnogo više obrazovanih nego što to pokazuju zvanične statistike. Univerzitet u Beogradu je iznad svih u regionu, iako zvanični podaci to ne pokazuju. Kada budemo ispunili sve upitnike i formulare koje od nas traži EU, ispostaviće se da imamo zavidan potencijal – tvrdi Slobodan Jauković.

Profesor Carić tvrdi da je problem niskog procenta visokoobrazovanog stanovništva prisutan u celom regionu.

– Povećanje procenta visokoobrazovanog stanovništva sa 6,5 odsto na 40 odsto u ovom trenutku izgleda nedostižno. Ovo pitanje mora da se posmatra šire, jer na njega utiču društveni problemi kao što su nizak natalitet, ekonomska stabilnost i mnogi drugi – rekao je Carić.

Glavni problem našeg visokog školstva, po njegovim rečima, jeste nedostatak Nacionalne strategije za visoko obrazovanje. On ističe da nepostojanje takvog dokumenta od strateškog značaja potvrđuje da se promene u našoj zemlji dešavaju ad hoc, a ne sistematski i dugoročno.
b
Gde je svet U Evropi od deset osoba između 25 i 34 godine, najmanje jedna ima univerzitetsku diplomu
– U SAD 40% stanovništva ima fakultetsku diplomu
– U Japanu više od 50% stanovništva ima visoko obrazovanje
– Na evropskom nivou, četvrtina svih učenika nedovoljno dobro čita

Gde smo mi
– Srbiju je od 1990. godine napustilo 40.000 stručnjaka sa visokom spremom. Država je na svakoga od njih potrošila oko 300.000 dolara, što znači da gubitak iznosi oko 12 milijardi dolara
– Van granica Srbije nalazi se 5.000 naših doktora nauka, od kojih su mnogi u vrhunskim naučnim i obrazovnim ustanovama
– Srbija iz budžeta izdvaja 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda za potrebe visokog školstva i po tome je poslednja u regionu
– Istraživanje Studentske unije na 3.000 ispitanika sa 49 fakulteta pokazalo je da dve trećine studenata upisuje fakultet sa ciljem da nađe posao u inostranstvu

Carić: Mnogo babica, kilava Bolonja

Generalni menadžer Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu prof. dr Marko Carić objašnjava da primena Bolonjskog sistema nije protekla glatko jer su fakulteti ovaj sistem nastave tumačili najčešće onako kako je njima odgovaralo!

– Kada govorimo o uspehu Bolonjskog sistema, iz ugla studenata, dešavalo se da neki fakulteti gradivo koje se po starom sistemu izučavalo u dva semestra, „pretoče” u jednosemestralne predmete, čime su studenti dobili još više gradiva. Udžbenici i planovi predmeta se nisu preispitivali, zbog čega se fakulteti nisu sistemski prilagodili zahtevima ovog sistema. A suština Bolonje je da studenti redovnim pohađanjem nastave stiču određeni broj poena, polažu ispite u delovima, što ih navodi na kontinuirani rad tokom godine. Ako zanemarimo trenutne probleme u visokom obrazovanju, značajno je što su univerziteti dobili autonomiju i što fakulteti, zavisno od ponude i tražnje, razvijaju tržišnu konkurentnost – kaže Carić.

Izvor: Pres