Još nemamo ozbiljne mehanizme da ih zainteresujemo, ni radnim mestom, ni visinom zarada
Istočna Srbija se sa depopulacijom suočava već decenijama. I Boljevac, koji spada, po površini, među najveće opštine u Srbiji, sa 824 kvadratna kilometra, takva je opština: ovde živi petnaest–šesnaest hiljada stanovnika, ili oko 17 stanovnika po kvadratnom kilometru.
S jedne strane, to je zbog tradicije, jer mnoge porodice imaju po jedno dete. S druge strane, mladi iz Boljevca odlaze u inostranstvo, i to već pedeset godina. Taj trend je i dalje prisutan. Ali odlaze i u veće centre u Srbiji, a pre svega u Beograd. Dakle, nije više cilj preći preko Čestobrodice i domoći se Paraćina i Morave nego sada je to pre svega Beograd. Imamo primere da mladi ljudi koji su studirali u Nišu posle studija odlaze u Beograd, pa i Novi Sad.
Ovaj prostor je oduvek bio agrarni, ali imali smo i nešto industrije. Tu je i rudnik Bogovina koji i sada upošljava oko 300 ljudi. Bivša fabrika IMT-a, poljomehanizacija i sad upošljava oko 300 radnika. Imali smo nekad i moćnu drvnu industriju, ali sada je ona uglavnom zastupljena sa fabrikom peleta g. Drakulića, koja jeste moderna i skupa ali koja upošljava samo 30 radnika. Imamo i Fabriku ukrasnog kamena koja sada preživljava sa dvadesetak uposlenih.
I u poljoprivredi se radi drukčije, sad se njome bave oni koji u nju mnogo ulažu, a ne oni koji je smatraju svojom dopunskom delatnošću. Sa željom da poljoprivreda bude i profitno organizovana, opština Boljevac je realizacijom projekta organske proizvodnje „Prvi korak do poljoprivrede koja poštuje prirodu”, projekta koji je finansiran iz fondova EU, izradila Strategiju razvoja poljoprivrede opštine Boljevac za period 2010–2015. godine.
Boljevac je formirao i Fond za razvoj poljoprivrede, gde se očekuje da sredstvima koja su predviđena budžetom opštine za 2011, uz pomoć ministarstva poljoprivrede i banaka, konkretnije i sa više rezultata ulaže u ovu privrednu granu. Poljoprivreda na selu i sada ostaje jedan od osnovnih izvora egzistencije, ali tu je i drvo, jer ovde skoro svako domaćinstvo raspolaže svojom šumskom površinom. Imamo i nekoliko pogona za preradu drveta: pored fabrike peleta, kompletno izvozno orijentisane, to je i fabrika industrijskog uglja (firma BTR), po holandskoj tehnologiji. Ona proizvodi industrijski ugalj jako obogaćen ugljenikom, i to se izvozi. Fabrika je tek u povoju, zapošljava dvadesetak radnika.
Pored toga, domaćinstva prodaju drvnu masu. U Boljevcu je i sedište ,,Timočkih šuma”, kao jednog od gazdinstava ,,Srbijašuma”. Od proizvodnih pogona imamo i fabriku tekstila koja upošljava četrdesetak žena.
Međutim, što se mladih tiče, oni su slabo zainteresovani za ostanak ovde. Pa i kad im se ponudi radno mesto, plate su ovde male, i u privatnim firmama i u opštinskim službama. Diplomirani ekonomista ili pravnik ovde radi za 30.000 dinara. Inženjeri, arhitekte, sve je to slabo plaćeno pa oni odlaze u veće sredine.
Mi pokušavamo, da bismo opštinu učinili perspektivnijom, da brže gradimo infrastrukturu. U toku je rekonstrukcija magistralnog puta od Paraćina prema bugarskoj granici, kao i skoro svih lokalnih puteva. Imamo 22 seoske mesne zajednice, koje su i po dvadeset kilometara udaljene od sedišta opštine.
Radimo na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda, gradimo sportsko rekreativni centar, obnavljamo domove kulture, crkve, fudbalska igrališta. Sve je to važno, ali nije dovoljno da bismo zaustavili mlade da ovde ostanu. Boljevac ima industrijsku zonu, doveli smo pomenutog prvog investitora (industrijski ugalj), druga investicija koja treba da krene je termoelektrana na biomasu. Fabrika privrednog eksploziva iz Bariča takođe bi ovde trebalo da bude izmeštena. U toj fabrici će biti četrdesetak novih radnih mesta, a RTB Bor je veliki potrošač tog eksploziva.
Investitore ovde interesuje drvna masa, zanimljiva im je i jeftina radna snaga, jer plate su od 20.000 do 25.000 dinara.
Imamo košarkaški klub koji igra prvu srpsku ligu, imamo rukometni tim koji je takođe u srpskoj ligi. To su studenti koje finansiramo i preko sporta želimo da vežemo za ovaj kraj.
Problem su devojke. One kada studiraju uglavnom nađu neku vezu i male su šanse da se vrate. Mada ima i primera da devojke dovedu svoje momke ovde pa im traže posao.
Ali najčešće, kad odavde odu na studije mladi valjda vide kako se živi u Beogradu, Nišu, Novom Sadu… Kad dođu u Boljevac oni registruju da i ovde ima promena, ali još nemamo ozbiljne mehanizme da ih zainteresujemo, ni radnim mestom, ni visinom zarada.
Za nas je važno i da se razvijaju okolni veći gradovi, važan je regionalni razvoj, jer to je šansa i za Boljevac koji ima na tržištu rada oko 900 nezaposlenih, mada je polovina od tog broja tehnološki višak i pred penzijom.
*Predsednik opštine Boljevac
