Položaj mladih u Srbiji danas je najblaže rečeno nezavidan: oko 50 odsto ne radi, a druga polovina uglavnom radi na crno ili ne rade u struci. Mladi se uglavnom obrazuju za profile iz prošlog veka, dok pojedine nove profesije uopšte ne postoje u jedinstvenoj nomenklaturi zanimanja. Poslodavci ne priznaju diplome koji stižu iz sektora neformalnog obrazovanja, a s druge strane većina zaposlenih ne želi da se stručno usavršava.
Ovo je samo deo problema sa kojima se mladi danas susreću kada traže posao po dobijanju diplome, čulo se na okruglom stolu „Od obrazovanja ka tržištu rada”, koji su u Narodnoj banci Srbije organizovali Građanske inicijative, Program za razvoj UN i Privredna komora Srbije. Zaključci sa ovog okruglog stola biće predstavljeni na prvom od dva planirana javna slušanja u Skupštini Srbije, a kako je najavio Milan Vučković, predsednik skupštinskog Odbora za omladinu i sport, poslanici će o problemima mladih i reformi obrazovanja slušati krajem novembra i u decembru.
– Put od obrazovanja do zapošljavanja u ovom trenutku predstavlja pravi lavirint i ja kao roditelj imam problem kako da svoju decu usmerim. Zakonski okvir nije definisan, obrazovni profili su iz prošlog veka, reprodukuju se diplome, a ne znanja koja traže poslodavci, obrazovanje se tretira kao trošak, a ne ako investicija… Postoji potreba za novim profilima, a pojedinih uopšte nema na tržištu rada. Istraživanja pokazuju da trenutno prosečni zaposleni ima između 40 i 45 godina, nije dodatno obrazovan i nije fleksibilan – kaže Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije.
Suzana Krstić iz Grupe „Hajde da” parafrazira reči Miljenka Derete, izvršnog direktora Građanskih inicijativa da nam nije potrebna reforma u obrazovanju, već – revolucija. Ona kaže da mladi mogu da imaju i po 100 sertifikata iz neformalnog obrazovanja, koji im ne znače ništa prilikom konkurisanja za posao, jer nisu prepoznati od poslodavaca.
Jadranka Dimov, ekspert za zapošljavanje i karijerno vođenje podseća da je naša Jedinstvena nomenklatura zanimanja napravljena pre 25 godina i rađena je za privredu i teritoriju države koja ne postoji.
– U međuvremenu su mnoga zanimanja nestala, a pojavila se nova. Na primer – omladinski radnik, trener, edukator, niz menadžerskih i zanimanja u oblasti informatike uopšte ne postoje, imamo 160 katedri u zemlji koje školuju pravnike raznih usmerenja… Poslodavci ne priznaju neformalno obrazovanje niti prepoznaju Bolonju, što pokazuje da svet obrazovanja i svet rada funkcionišu kao dva paralelna sveta – kaže Jadranka Dimov.
Po njenim rečima, u srednjim školama se samo sedam odsto generacije obrazuje u oglednim (novim) profilima, a sve ostalo u starim, „malo našminkanim”. Mi imamo 17 univerziteta, dodaje, a realno nastavnog kadra samo za pet, što znači da je masovno honorarisanje i dopunski rad, što onda dovoljno govori o kvalitetu. Miljenko Dereta ukazuje i na još jedan problem – na stipendiju Fonda za talente mogu da računaju samo studenti državnih, ali ne i privatnih fakulteta.
– Obično kažu da će sve to tržište urediti, a ja se bojim da će neki ljudi biti osuđeni na nezaposlenost ili rad na crno jer će biti neprepoznatljivi posle silnih godina obrazovanja – ističe Jadranka Dimov i dodaje da će do 31. decembra 2012. godine biti klasifikovano (opisano) oko 600 zanimanja, što je malo, jer pojedine zemlje poznaju 1.000, ali i po 4.500 zanimanja.
Saša Radulović, konsultant za investicije i poreski sistem i Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća se slažu da je neophodno ukinuti crno tržište i reformisati poresku politiku, jer nemamo dovoljno poslodavaca, a ono što imamo „ubijamo” poreskim nametima.
Većina stručnjaka kaže da je najveći problem mladih prilikom zapošljavanja raskorak u onome što znaju i veštinama koje su potrebne.
– Evo, uzeo sam studente sa Akademije primenjenih umetnosti da ih obučim i oni su bili oduševljeni što mogu da upoznaju sve mašine koje koristimo. Ali, posle šest meseci nijedan od njih nije mogao da ostane. Šta mi vredi što crtaju kao Direr, kada ne znaju da kreiraju jednu majicu jer ih, kako kažu, tome nisu učili na fakultetu – kaže Knežević.
Ono sa čim se složila većina diskutanata, a što će sigurno naći svoje mesto među predlozima za javno slušanje u Skupštini Srbije je stav urednika ekonomske rubrike „Politike” Miše Brkića.
– Nije potrebno da izmišljamo toplu vodu, dovoljno je da gledamo strana iskustva. Japan je svoje studente poslao na prestižne svetske univerzitete uz obavezu da se vrate, Kina takođe, a sada to radi i Gruzija. Dakle, svim studentima koji se upišu na prestižan univerzitet obezbediti državnu stipendiju, uz obavezu da se vrate u svoju zemlju. Takođe država mora da odluči koja su nam to zanimanja potrebna u narednih 10 godina – rekao je Brkić i dodao da za razliku od Gruzije mi školujemo stručnjake koji posle napuštaju zemlju ili pi-arove i nastavnike koji posle po 10 godina čekaju posao.
Izvor: Politika
