Istraživanja Instituta za psihologiju, na temu “Svakodnevica mladih u Srbiji”, pokazala su da većina srednjoškolaca u Srbiji nema hobi
Čime mladi ispunjavaju slobodno vreme tokom školske godine? Da li i kakvu muziku slušaju? Idu li u pozorište, na koncerte, izložbe? Imaju li čitalačke navike? Jedno od poslednjih istraživanja koje su obavili stručnjaci Instituta za psihologiju, a na temu “Svakodnevica mladih u Srbiji”, donekle je pružilo uvid u to kako ovdašnji srednjoškolci provode slobodno vreme. U istraživanju je učestvovalo 2.426 učenika iz devet gradova – Novog Sada, Zrenjanina, Odžaka, Kragujevca, Vrnjačke Banje, Niša, Leskovca, Knjaževca, a najviše ih je Beograda.
Rezultati su, između ostalog, pokazali da većina srednjoškolaca u Srbiji danas nema hobi.
PREGLASNA MUZIKA
Robovanje novim tehnologijama nije bez posledica. Posle mnogobrojnih primera zloupotrebe mobilnih telefona i interneta, svet se suočava sa još jednim. Naime, istraživanje američkih stručnjaka pokazalo je da svaki peti tinejdžer ima oštećenje sluha za šta je, tvrde, kriva preglasna muzika koju tinejdžeri slušaju na svojim MP3 i MP4 uređajima. Da bi izolovali buku oko sebe, oni ton na uređajima neretko pojačaju do kraja, a slušalice dugo ostave na ušima.
CARSTVO INTERNETA
Više od 93 odsto srpskih srednjoškolaca koji koriste Internet, najviše vremena provode na mrežama “Fejsbuk” i “Majspejs”. To je rezultat ovogodišnjeg istraživanja Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CEPIT), koji deluje u okviru Beogradske otvorene škole, u kome je učestvovalo 300 srednjoškolaca iz cele Srbije. Istraživanje je pokazalo da tinejdžeri ulaze na Internet više puta dnevno i da na taj način potroše oko 20 sati nedeljno. Čak 69 odsto ispitanika više koristi Internet nego što gleda televiziju, a 62 odsto više koristi Internet nego što uči.
– Pokazalo se da su slobodne aktivnosti, koje su nekada postojale, gotovo zamrle. Nekada su ljudi bili manje okrenuti medijima, a sada je to primarno. Obradovao me je podatak da se mladi, ipak, druže, da je to najčešći način na koji provode slobodno vreme. Ali, nije ohrabrujuće to koliko su im važni mobilni telefon i televizor, uzimajući u obzir šta se nudi i prati na televiziji. Interesantno je da su mladi izrazili želju da na TV bude više humorističkih serija, muzičkih emisija sa stranim spotovima, emisija sa gostovanjem slavnih ličnosti i emisija posvećenih problemima adolescenata. Barem bi nacionalni servis trebalo da odvoji više prostora za takve sadržaje, ali i oni, čini se, žele da konkurišu komercijalnim televizijama – kaže Ivana Stepanović, istraživač Instituta za psihologiju.
Rezultati ovog istraživanja, koji govore o čitalačkim navikama, pokazuju da trećina učenika uopšte ne čita ili čita samo ono što mora! Čitalačke navike se slabo neguju u porodicama ispitanika, što znači da po svoj prilici porodica nije značajan izvor intelektualnih vrednosti. Čak 60 odsto učenika navodi da se vrednost knjige ceni u porodici, ali da se one ne čitaju. Zatim, 22 odsto učenika izjavljuje da se knjige cene i čitaju, njih 11 odsto smatra da se knjige ne cene i retko čitaju, a 7 odsto navodi da knjige nikada ne predstavljaju temu razgovora. Najbrojnija grupa su “sporadični čitaoci”, oni srednjoškolci koji čitaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne (oko 40 odsto). Za vreme letnjeg raspusta najveći broj srednjoškolaca nije pročitao nijednu knjigu. Malobrojni su oni mladi koji su tokom dva meseca raspusta pročitali nekoliko knjiga iz lektire. Odgovori učenika o tome koliko često čitaju pojedine ponuđene vrste knjiga govore da je najčitanija popularna literatura. Srednjoškolci najmanje čitaju poeziju i knjige posebne umetničke vrednosti.
Uzmemo li u obzir činjenicu da je istovremeno TV droga za mlade (15 odsto gleda sport svakodnevno više od 2 sata, njih 8 odsto provodi ispred ekrana gledajući sportski program i više od 4 sata, a slede filmovi, pa rijaliti program), da je Pink najgledanija TV stanica, te da se, kada je reč o dnevnim novinama i časopisima, najviše čitaju rubrike sa lagodnim i senzaconalističkim sadržajima, odnosno one vezane za razonodu, sportske teme i crnu hroniku. Eto razloga za uzbunu. Posebno je indikativan podatak da trećina srednjoškolaca iz uzorka nikada ne čita kulturne rubrike, te ne prati bar informativno dešavanja iz kulture, aktuelne predstave, koncerte, knjige, izložbe.
Prema rečima Ivane Stepanović, ovo istraživanje pokazalo je da su mladi iz seoskih sredina veoma uskraćeni, odnosno da im je na raspolaganju malo sadržaja iz kulture. Ipak, primetno je i da učenici iz gradskih sredina, iako za to imaju mogućnosti, retko idu u pozorište i slično.
– Smatram da kulturne institucije nisu dovoljno otvorene za mlade. Trebalo bi da imaju popuste, specijalne sadržaje… U svetu, recimo, u muzejima imate čitave odeljke za mlade ljude, čak i za decu. Od malih nogu se razvija ta svest. Kod nas profesori retko šalju učenike u muzej. Dakle, država i kulturne institucije treba više da se okrenu mladim ljudima, da ih pozivaju da se okrenu njima, jer se i tako razvijaju neke vrednosti. Jeste da nemamo para, ali nisu pare najvažnije. Ideje i entuzijazam mogu mnogo da učine – ističe Ivana Stepanović.
Kada je reč o muzici, najslušanije vrste su pop i folk (62 odsto), slede rok i ar-en-bi. Više od polovine ispitanika reklo je da nikada ne ide na koncerte, a kao razloge su naveli da koncerata nema u njihovom mestu (71 odsto), nedostatak novca (44 odsto), obaveze u školi (35 odsto). Zbog toga što se često organizuju i što su relativno pristupačni kada je reč o ceni, najposećeniji su nastupi di-džejeva.
– Za muziku je interesantno to da nema više jasnih muzičkih profila. Nekada su postojali hipici i pankeri. Bilo je nespojivo da slušate rok i narodnu muziku. A danas, kada gledate maturante koji proslavljaju kraj školske godine, to otpočne nekim rok pesmama, a završi se folkom, trubačima, sve se pomeša…
Mobilni telefoni su nešto bez čega srednjoškolci ne mogu da zasmisle svakodnevicu. Najčešće ih koriste za razgovore i slanje SMS-ova (u proseku šalju deset poruka dnevno), ali upotrebljavaju ih i za slušanje i snimanje muzike, fotografisanje, igrice, pristup internetu… Mobilni je jedna od tri stvari na koje najčešće troše novac. Većina mladih svakodnevno koristi kompjuter kod kuće (85 odsto), za slušanje muzike, četovanje, igrice… Korišćenje računara u obrazovne svrhe je retko.
Izlaze najčešće vikendom (malo je onih koji to čine svakoga dana), i to od 22 časa, a vraćaju se kući između 2 i 3. Najčešće odlaze u kafiće i na mesta na otvorenom (park, školsko dvorište, ispred zgrade u kojoj žive). Najveći broj mladih uopšte se ne bavi sportom (39 odsto), dečaci su aktivniji od devojčica, a učenici gimanizija od vršnjaka iz srednjih stručnih škola.
Ispitujući rizično ponašanje srednjoškolaca, došlo se do zaključka da je seksualno ponašanje bezbednije nego što bismo pomislili. Recimo, više od polovine ispitanika reklo je da misle da se njihovi vršnjaci ne upuštaju u seksualne odnose bez ljubavi, odnosno da pažljivo biraju partnera i seks povezuju sa dugim vezama.
– Pokazalo se da smo razbili neke mitove koje smo imali o tome da su mladi skloni rizičnom ponašanju. Ipak vode računa. Najekstremniji vid ponašanja, a koji veoma zabrinjava, je alkoholizam. Sve ostalo je u granicama normale, odnosno nije alarmantno. Ali, to da mladi vrlo rano počinju da piju, da većina ima iskustvo opijanja bar jednom već od osnovne škole… To zabrinjava! Moglo bi se razmišljati o tome šta je dovelo do ovoga. Svakodnevno imamo reklame za pivo koje promovišu druženje, sport, itd. To se smatra čak i kao nešto popularno, društveno pozitivno. Problem je što društvo to ne prepoznaje kao problem. Zakonom je, recimo, zabranjeno prodavanje i točenje pića maloletnicima, ali to niko ne poštuje. Vrlo čest vid zabave je kupovina onih dvolitarskih flaša i provođenje vremena u parku. To je jeftina zabava. Sva ostala ponašanja nisu zabrinjavajuća, barem ne ako pogledamo rezultate našeg istraživanja. Mislim da je problem i prisustvo droga u školama, ali na tome se sve više radi. Alkoholizam još nije tema, a trebalo bi da bude – upozorava Ivana Stepanović.
Evo i zašto: gotovo 70 odsto mladih prvi put se napilo između 14. i 16. godine. Redovno se opija više od 32 odsto učenika. Piju devojke i momci, ali oni počinju ranije.
Pet odsto srednjoškolaca priznalo je da je probalo marihuanu, a jedan odsto – teške droge.
Međutim, ono što takođe može biti zabrinjavajuće, jeste da su među probleme koji ih muče, osim očekivanih (malo mesta za izlaske, malo slobodnog vremena, ljubavni problemi, škola i učenje), srednjoškolci u Srbiji naveli i dosadu, ali i usamljenost.
Izvor: Novosti
