Studenti koji daju uslov za oktobar ipak nemaju zagarantovano budžetsko mesto. U obzir će se uzimati i ocene, uspeh na vežbama, seminarski radovi… Privilegiju da se školuju o trošku države imaće samo oni najbolji, jer je izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju predviđeno da se svi akademci rangiraju – i to svake godine.
Tako će, za razliku od dosadašnje prakse, svi redovni studenti u oktobarskom roku morati da se “bore” da zadrže svoje mesto na budžetu, dok će samofinansirajući akademci koji vredno rade imati priliku da promene status i da ne plaćaju narednu godinu studija.
Zbog male prolaznosti uslov za upis godine ostao je isti kao i prošle godine, odnosno minimum 48 ESP bodova. To, međutim, ne znači da će svi akademci koji ispune ovu donju bodovnu granicu uspeti da se rangiraju u okviru predviđenog broja za besplatno školovanje. Zakonom je propisano da pravo na školovanje o trošku države, prilikom upisa naredne godine studija, ima 20 odsto akademaca u odnosu na budžetsku kvotu. To praktično znači da je u slučaju kada država odredi 200 brucoša za budžetsko finansiranje, sledeću godinu u ovom statusu može da upiše 240 akademaca.
– Budžetsko mesto će svako morati da zasluži vrednim radom – kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. – Oni koji su se upisali na budžet, ali se nisu zalagali izgubiće taj status i moraće sami da plaćaju svoje studije. Studiranje se mora shvatiti ozbiljno, kao odlazak na posao sa osmočasovnim radnim vremenom. Rangiranje će se raditi na osnovu uspeha koji su studenti postigli tokom studija.
To znači da će veću šansu da se upiše na budžet imati neko ko je dao uslov u junu, od studenta koji je to uspeo u septembru. Takođe, gledaće se i prosečna ocena, zalaganje i ocene na vežbama, seminarski radovi, učestvovanje na takmičenjima…
Iako je od prelaska na novi sistem studiranja, zasnovanog na principima Bolonjske deklaracije, prošlo već četiri godine, u praksi se to ne primenjuje u potpunosti. Bolonja je izričita samo u pravilu da se ispiti ne mogu prenositi i da samo čista godina, odnosno položeni svi ispiti, može biti “uslov” za upis naredne.
Razlog za to je mala prolaznost na našim fakultetima.
Veterina zakazala
Najbolju prolaznost na Univerzitetu u Beogradu imaju studenti arhitekture sa 97,38 odsto onih koji su uspeli da ostvare uslov, pokazuju rezultati poslednje analize Rektorata BU. Slede budući elektroinženjeri sa 92,36 odsto, studenti Saobraćajnog fakulteta sa 78,35, zatim FON – 77,04, pa sa Ekonomskog – 77,39… Najlošiji su akademci sa Veterinarskog fakulteta, gde je samo 4,82 odsto njih uspelo da ostvari uslov od 48 bodova.
