Trend odlaska diplomaca se nastavlja, a školovanje jednog stručnjaka košta oko 30.000 evra. Najtraženiji diplomci prirodnih nauka, inženjeri, medicinari. Gubitak koji Srbija ima odlaskom mladih strčnjaka u inostaranstvo je nemerljiv.
Ne radi se samo o novcu koji je uložen u njihovo školovanje, već o doprinosu koji bi oni mogli da daju da su ostali u zemlju.
Trend odlaska, koji potvrđuje i najnoviji poziv iz Nemačke za 600 mladih lekara iz Srbije koje tamo čeka radno mesto, najverovatnije će se nastaviti. Evropske zemlje imaju deficit kadrova, pre svega, iz prirodnih i tehničkih nauka, a Srbija one koje je školovala ne može da zaposli.
Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, naši diplomci su cenjeni u inostranstvu, posebno medicinari, hemičari, fizičari, elektrotehničari.
“Za školovanje jednog lekara država godišnje izdvaja oko 3.000 evra, a inženjera elektrotehnike oko 1.600 evra“, kaže Kovačević.
“Njihovo znanje koristi neko drugi, jer kod nas oni ne mogu da se zaposle. Tržište ne postoji, privreda ne radi, tako da oni ne mogu u svojoj zemlji primeniti ono što su naučili. S druge strane, u pojedinim evropskim zemljama postoji deficit kadrova, pa tako Nemačkoj treba 400.000 inženjera svih profila. Stručnjaci nedostaju Holandiji, Danskoj, Švajcarskoj“, kaže rektor.
Kovačević ističe da odlazak lekara u inostranstvo može naneti veliku štetu u stvaranju nove generacije predavača na Medicinskom fakultetu.
On kaže da za školovanje jednog dobrog stručnjaka treba minimum deset godina, a prosek godina predavača na medicini je veći od 50, što je za evropske standarde nedopustivo.
“Šteta koju država ima odlaskom mladih kadrova je ogromna, to je kao da izgubite deo kulturnog blaga“, smatra prof. dr Živoslav Tešić, profesor Hemijskog fakulteta.
“Školovanje jednog hemičara košta državnu kasu realno 5.000 evra, a većinu njih već na fakultetima rezervišu strane kompanije, sada sve više iz Evrope“.
U Srbiji prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje posao sa fakultetskom diplomom u Srbiji čeka 41.386 (5,54 odsto), a sa osmim stepenom stručnosti svega 38. Među njima je nalazi 1.807 lekara, od kojih su 90 specijalizirali. Na konkurs za posao u Nemačkoj do sada se prijavilo njih 100.
U Srbiji ne postoji zvanična evidencija koliko je mladih stručnjaka otišlo u inostranstvo. Neke procene govore da je, od 1991. do 1996. godine otišlo više od 250 doktora nauka, 200 magistara i oko 30.000 studenta.
Takođe, nezvanične statistike kažu da posle 2000. godine oko 4.000 diplomiranih studenata godišnje napusti zemlju.
Kako ističu sagovornici problem je što država nema definisanu strategiju razvoja, sa procenom koji kadrovi su potrebni i u kom broju.
Rektor Kovačević ističe da se upisne kvote prepisuju iz godine u godine, bez ikakve dodatne analize da li je potrebno toliko inženjera, pravnika, ekonomista. Dodatni problem je veliki broj visokoškolskih ustanova.
“Upisne kvote su iste, kao u periodu kada smo imali razvijenu proizvodnju i tržište, a danas je situacija potpuno drugačija“, kaže Kovačević.
“Svetski standardi kažu da na milion stanovnika dolazi jedan univerzitet, a samo u Beogradu postoji sedam – dva državna i pet privatnih“.
Izvor:B92
