Kad mladi Nemac u vojsku pođe…

0
SHARE

news1Čim napune 18-tu godinu, mladićima stiže poziv za regrutaciju, medicinski pregled kojim se utvrđuje da li su sposobni da služe vojsku. U Nemačkoj je služenje vojske obavezno od 1957. godine.

Ta obaveza koja ne važi za žene zasniva se na stanovištu da je zaštita slobode i ljudskog dostojanstva dužnost svakog građanina ove države. Tako regruti polažu zakletvu da će verno služiti Saveznoj Republici Nemačkoj i da će hrabro braniti pravo i slobodu nemačkog naroda.

Devet meseci regruti uče šta je naređenje i kako se izvršava, kako se maršira i puca, postaju vojnici, građani u uniformi. Od 1. jula, vojni rok će trajati samo šest meseci – to je najkraći vojni rok do sada.

Na vrhuncu hladnog rata Bundesver je vojne obveznike čak 18 meseci držao u kasarnama. Toliko mešanje države u životno planiranje mladih muškaraca obrazlagano je ugroženošću Savezne Republike Nemačke. Padom Berlinskog zida, taj argument je sve više gubio na težini. Prema tome, danas je potrebno daleko manje regruta.

Broj mladića koji već prilikom regrutacije bivaju odbijeni pošto nisu sposobni da služe vojsku, poslednjih godina je dramatično porastao – 2008. iznosio je više od 40 odsto. Ko je oženjen ili se stara o detetu, ili ko radi u policiji takođe ne služi vojsku – prema tome, nema govora o opštoj obavezi, koja važi za sve.

U stvari, prema ustavu, niko nije primoran da ide u vojsku. Mladići koji ne žele da služe vojni rok imaju mogućnost civilnog služenja vojnog roka, ako se pozovu na prigovor saveti. Reč je na primer o radu u bolnicama ili domovima za stare. Ali, ima i mladih ljudi koji potpuno odbijaju služenja bilo kakvog  roka – njih država krivično goni.

Više od osam miliona muškaraca odslužilo je vojni rok. Oni važe kao veza između armije i stanovništva. Inače, vojni obveznici se ne šalju u vojne akcije u inostranstvu, osim ako se oni sami obavežu da ostanu u vojsci. To čine mnogi regruti i na taj način oružane snage dobijaju kvalifikovan podmladak.

Izvor:DW