Trome institucije u Srbiji dovele su do protesta studenata pred zgradom vlade. Institucije su trome u primeni zakona o visokom obrazovanju iz 2005.
Tu se suočavamo s dve dimenzije problema. Kad je reč o osnovnim studijama, na fakultetima koji su reformisani studenti lakše savlađuju gradivo i među njima je mnogo onih koji ispunjavaju uslov za finansiranje iz budžeta. S druge strane, postoje fakulteti koji još nisu reformisani i čiji studenti s teškom mukom stižu do uslova za upis. Zato, na primer, student sa građevine koji ima 37 bodova nije ništa lošiji od studenta sa Fakulteta organizacionih nauka sa 55 bodova. Niti je jedan pametniji, a drugi manje pametan nego je Građevinski fakultet nereformisan, a FON reformisan. Zbog toga su stvorene razlike među nama, a ne zato što su neki studenti vredniji dok su drugi manje vredni, kako smatraju neki profesori. Uglavnom su reformisani društveni i menadžerski fakulteti.
Mi smo tražili da se za studente na ,,nereformisanim fakultetima” dozvoli zbirni uslov, to jest da se saberu bodovi svih godina i da im se na osnovu toga dozvoli upis u sledeću godinu.
Što se tiče fakulteta s velikim brojem studenata koji ispunjavaju uslov za finansiranje iz budžeta, a to je ove godine 48 bodova, tražili smo da im država izađe u susret i da svakom plati školarinu.
Imali smo i zahtev da se određenom broju studenata plate doktorske studije, da se prošire budžetske master-kvote itd.
Vlada je posle našeg protesta donela zaključak kojim su svi studentski zahtevi prihvaćeni, osim ,,zbirnog upisa” (zbir bodova svih godina), za koji je rečeno da nije u skladu sa zakonom.
Kad je reč o karakteru studentskog protesta mogu da kažem da nismo odmah blokirali ulice nego smo prvo vodili duge pregovore sa Ministarstvom prosvete. Pregovori su počeli u oktobru, na startu školske godine. Razgovori s predstavnicima ministarstva su bili konstruktivni međutim kad je bilo jasno da ministarstvo nema novac za ispunjenje naših zahteva rešili smo da se obratimo instituciji koja ga poseduje – a to je Vlada Srbije. I to, prvo smo pre protesta, kao studentski parlament, uputili zahteve vladi, ali bez uspeha. Zatim smo krenuli u proteste.
Po nekom mom iskustvu, ako hoćete da dobijete nešto izvan onoga što se smatra da su nečija stečena prava, vi morate da izazovete krizu. I ukoliko izazovete krizu, Vlada Srbije će učiniti nešto da tu krizu reši. To je naše iskustvo, jer već tri godine učestvujem u ovim protestima; ispostavilo se, nažalost, da je uvek tako. Moramo da izazovemo krizu o kojoj će se razgovarati i tek tada će se problem rešavati.
Studentski predstavnici nemaju takav uticaj u društvu da mogu svojim apelima i molbama da skrenu pažnju institucija na svoje probleme. Jedini način je da se okupimo i da izađe nas 1.000–2.000 na ulice i da na taj način pokažemo da imamo problem.
Neki smatraju da se studentski zahtevi lakše zadovoljavaju od drugih. Mislim da tu nije reč o strahu nadležnih od studenata niti o tome da će se okupiti nas 10.000–20.000 nego o posebnim očekivanjima države od akademaca. Jer ulaganje u visoko obrazovanje jedan je od važnih uslova za uspešan razvoj u tranziciji, što pokazuju iskustva nekih drugih zemalja. Mislim, takođe, da su studenti kao kategorija stanovništva na neki način povlašćeni zbog svoje mladosti i energije koju poseduju. Protiv studenata jako je teško ići, o čemu govori i jedan naš transparent: ,,I Tito je rekao da su studenti u pravu”, odnosno i u komunističkom periodu studentska reč se poštovala.
Koristim priliku i da se izvinim sugrađanima zbog blokade ulica. Znam koliko to može da iritira i koliko smo graničnih situacija stvorili ovim blokadama, ali nastojali smo da pravimo što manji haos na ulicama…
Ne možemo, ipak, u potpunosti da budemo zadovoljni jer svi studentski zahtevi nisu prihvaćeni. Radimo na tome da svi budu ispunjeni. Znači, i ministarstvo i mi. A za vladu bilo bi kontraproduktivno da izigra svoja obećanja jer mi bismo se odmah ponovo okupili.
Student FPN, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu
Izvor: Politika
