Mnogo fakulteta, malo studenata

0
SHARE

 Prema najnovijim podacima, Srbija ima 14 univerziteta, a još četiri su u osnivanju, ali i pored toga ima malo visokoobrazovanih, piše "Politika".
U školsku 2009–2010. godinu Srbija je ušla sa čak 14 univerziteta, najviše u svojoj istoriji. Iako se godinama ponavlja kako Srbija ima previše fakulteta, prva akreditacija visokoškolskih ustanova pokazala je da su dozvolu za rad, uz nekoliko akata o upozorenju, dobili skoro svi koji su je zatražili, a u osnivanju su još četiri univerziteta i oko 20 fakulteta.

"Ne treba nikome da smetaju univerziteti, nije suština u broju, već da to budu kvalitetne studije. Osim toga, u Srbiji nema dovoljno visokoobrazovanih ljudi", kaže profesor dr Vera Dondur, članica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, da bi visokoškolska ustanova dobila status univerziteta mora da ostvaruje akademske studijske programe na svim nivoima studija, u okviru najmanje tri polja (prirodno-matematičke nauke, društveno-humanističke, medicinske, tehničko-tehnološke ili umetnost).

Prema rečima Dondurove, sve zemlje u okruženju prošle su kroz isti proces i posle izvesnog vremena kod njih je smanjen broj visokoškolskih ustanova, jer nisu mogle da se održe.

Slično smatra i rektor Beogradskog univerziteta – profesor dr Branko Kovačević.

Iako priznaje da još ne zna nazive svih univerziteta, on kaže da je činjenica da Srbija ima malo studenata, svega 260.000 i mali broj visokoobrazovanih, svega sedam odsto.

“Nama su potrebne škole. Nije važno da li su privatne ili državne, bitno je da budu dobre i da poštuju domaće i međunarodne standarde. Bio bih najsrećniji da su svi naši univerziteti perfektni i da ceo svet navali da studira u Srbiji “, kaže dr Kovačević.

Poređenje broja univerziteta u Srbiji sa drugim zemljama gotovo je nemoguće, pre svega, zbog naziva – negde su to fakulteti, negde instituti, negde koledži, visoke škole, a negde univerziteti…

Dr Dondur navodi primer Slovačke, gde postoji jako veliki broj koledža, koji su pandan našim visokim školama.

Iako se na osnovu broja od 18 potencijalnih univerziteta stiče utisak da je u Srbiji lako osnovati visokoškolsku ustanovu, oni koji su već prošli taj put ili ga tek prolaze kažu da nikada nismo imali stroža pravila igre.

Profesor dr Mića Jovanović, rektor najstarijeg privatnog Megatrend univerziteta, smatra da je u Srbiji u ovom trenutku tačno onoliko univerziteta koliko je potrebno, ali i priznaje da ne bi bilo dobro da se osnuje još neki, jer je tržište trenutno zasićeno.

Prema njegovom mišljenju, dva pokazatelja jasno govore da, za sada, ne bi valjalo da se otvaraju novi fakulteti, naime sve je manje maturanata, odnosno iz generacije u generaciju ima manje srednjoškolaca nego pre desetak godina, a postoji i nedostatak radnih mesta.

Rektor Megatrenda kaže da, prema procenama jedne ugledne revizorske kuće, fakultet sa akreditovanim programom, prostorom i nekoliko hiljada studenata danas košta između 800.000 i 1.200.000 evra.

Jovanović smatra da je lakše kupiti nego osnovati fakultet.

“To je brži i lakši put, a i povraćaj novca je daleko brži. Recimo, osnivanje našeg prvog fakulteta 1989. godine, koliko se sećam, koštalo je desetak hiljada maraka, a u prvoj godini je na iznajmljivanje prostora i profesorske plate otišlo oko 150.000 maraka. Danas su te cifre daleko više, samo za početak je neophodno da se Ministarstvu prosvete dostavi bankarska garancija za svaki osnovani fakultet, koja iznosi od pet do 10 miliona dinara, zavisno od fakulteta”, kaže Jovanović.

Sa druge strane, dr Vera Dondur je kategorična u stavu da su kriterijumi veoma blagi i da bi ih trebalo pooštriti.

Izvor:B92