Home [njuz] Neće indekse na rate

Neće indekse na rate

46
0

 Školarine i troškovi studiranja na fakultetima, iz godine u godinu, sve su veći.
Roditelji, mahom suočeni sa teškom finansijskom situacijom, pokušavaju na sve načine da obezbede novac za studiranje svojoj deci, a, odnedavno, akademcima i roditeljima su, između ostalog, na raspolaganju mnogobrojni bankarski krediti za finansiranje studija. Jedna od banaka, koja nudi kredite za studiranje, je nekadašnja Novosadska, a danas Erste banka. Prosečna vrednost odobrenih pozajmica za ovu namenu, u ovoj banci iznosi oko 55.000 dinara.

– Kredite za školovanje zainteresovani studenti mogu da dobiju na dva načina – objašnjavaju u Erste banci. – Građani se mogu odlučiti za uzimanje dinarskog potrošačkog kredita, sa grejs periodom, gde je kamata za klijente od 19,69 odsto, a za ostale 21,73. Druga mogućnost su potrošački krediti u evrima. Efektivna kamatna stopa se određuje u zavisnosti od visine pozajmice.

Studenti Novosadskog univerziteta, sa kojima smo razgovarali, nepoverljivi su, međutim, prema ponudama koje banke nude sadašnjim i budućim akademcima.

Gordana Ivković, studentkinja žurnalistike, smatra da ponuđeni krediti nemaju dobre uslove otplate i tvrdi da ne želi na takav način da finansira svoje studije.

– Ne bih uzela kredit za studiranje od banaka, jer su ponude nepovoljne, prvenstveno zbog visokih kamata – ističe Gordana. – U novinarskoj profesiji je zaposlenje naročito neizvesno i zato bih, po završetku fakulteta, imala mnogo problema da otplatim taj novac. Zbog toga bi uzimanje ovakvog kredita za mene predstavljalo veliki rizik.

Gordanino mišljenje deli i Ljiljana Petrović, sa Fakulteta tehničkih nauka. Ona, međutim, dodaje da mnogi studenti nemaju drugog izbora.

– Novac je potreban čak i onima koji su na budžetu, a žive u svom stanu ili u studentskom domu i koriste sve pogodnosti Studentskog centra – objašnjava Ljiljana. – Šta tek onda reći za one studente koji nemaju ništa od toga. Bilo bi izvrsno kada bi se osnovao neki fond na nivou države za te namene, ali bojim se da toga neće biti u bliskoj budućnosti.

Negativno mišljenje o kreditima za studiranje ima i Igor Grahovac, sa elektrotehnike.

– Ni u krajnjoj nuždi ne bih se odlučio za uzimanje tih kredita – decidirano tvrdi Igor. – Kamate od gotovo 20 odsto su zaista ogromne. Možda pomenuti krediti u prvom trenutku budu od pomoći, ali dugoročno gledano, mogu dovesti studenta i njegovu porodicu u velike probleme.

Najskuplje 218.900 dinara

Školarine na većini fakulteta Novosadskog univerziteta povećane su u odnosu na prethodne godine. „Najjeftiniji“ je Filozofski fakultet, gde je za sve smerove, osim pedagogije i žurnalistike, potrebno izdvojiti 65.000 dinara. Ubedljivo najviše novca samofinansirajući studenti moraju da izdvoje na katedri medicinske fizike, na Prirodno-matematičkom fakultetu. Cena jednogodišnjih studija na tom smeru iznosi 218.900 dinara, što predstavlja gotovo sedam prosečnih plata u Srbiji.

Samo uz profakturu

Roditelji, koji se odluče da podignu kredit za studiranje dece, treba banci da prilože saglasnost za pribavljanje izveštaja kreditnog biroa, administrativnu zabranu, fotokopiju lične karte i originalnu profakturu obrazovne ustanove kod koje se uplaćuje školarina.

Izvor: Večernje novosti