Dosada i neosmišljeno slobodno vreme glavni razlozi za popunjavanje tiketa. – Najviše kladioničara u siromašnijim porodicama
Svaki deseti tinejdžer u Beogradu zavistan je od klađenja, a za trećinu njih kladionice predstavljaju mesta dobre zabave i druženja. Mladići su ti koji više provode svoje slobodno vreme u kladionicama, a najčešći motiv za odlazak na ova mesta su dobitak novca, zabava, druženje i – dosada. Ovo su samo neki od najzanimljivijih rezultata istraživanja o kladioničarskom ponašanju mladih koje su na prigodnom uzorku mladih, uzrasta od 15 do 19 godina, sprovelidr Boris Kordić, docentsocijalne psihologije na Fakultetu bezbednosti, i dr Lepa Babić, docent organizacionog ponašanja na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum.
Rezultati ove studije, u kojoj je učestvovalo 80 mladića i 70 devojaka, učenika srednjih škola različitih profila, govore da 11 odsto mladih pokazuje pravu zavisnost od kladionica – daju poslednji dinar za klađenje, beže sa časova u školi, pobesne kad izgube i ne mogu da zamisle dan bez klađenja. Ovo istraživanje, takođe, pokazalo je da klađenje izaziva burne emocije kod tinejdžera – 51 odsto mladića pobesni kada izgubi, 83 odsto je srećno kada dobije, a 23 odsto njih se nervira kada vidi da drugi dobijaju.
„Ovo istraživanje potvrdilo je hipotezu da su mladići ti koji češće idu u kladionice – 71 odsto tinejdžera, koji su učestvovali u ovoj studiji, izjavilo je da ima iskustva sa kladionicama u poređenju sa 13 odsto devojaka koje povremeno idu u kladionice. Na pitanje – da li su roditelji upoznati sa ovim vidom vanškolskih aktivnosti dece, petina devojaka i 38 odsto mladića izjavili su da imaju dozvolu porodice da se klade, a trećina tinejdžera i sedam odsto tinejdžerki krije od roditelja da posećuje kladionice. Na pitanje – kakav odnos njihovi roditelji imaju prema klađenju, trećina mladića odgovorila je da njihovi roditelji smatraju da su kladionice loše, a identičan odgovor dala je polovina devojaka”, objašnjava Boris Kordić.
Ovaj psiholog kaže da su dosada i neosmišljeno slobodno vreme glavni razlozi velikog interesovanja mladih za kladionice i podseća na rezultate istraživanja o svakodnevici mladih u Srbiji, koje je nedavno uradio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pokazuju da se trećina tinejdžera svakodnevno dosađuje. Ova studija je, između ostalog, pokazala da se srednjoškolci žale na nedostatak zanimljivih mesta za izlaske, da pozorište i muzeje ne posećuje skoro polovina srednjoškolaca, i da trećina učenika uopšte ne čita. Dr Boris Kordić skreće pažnju na podatak da se veliki broj mladih (39 odsto) uopšte ne bavi sportom i da se oko trećine mladih redovno opija.
U Srbiji trenutno postoje 33 lanca sportskih kladionica sa više od 1.800 uplatnih mesta, a program porodične terapije patoloških kockara postoji samo u Dnevnoj bolnici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Stručnjaci koji su u bliskom kontaktu sa zavisnicima od kocke kažu da svi patološki kockari počinju sa sportskim klađenjem, a ispitivanje o odnosu mladih prema kocki koje je 2004. godine sproveo sociolog Aleksandar Jugović pokazalo je da se 28 odsto omladine kladi u sportskim kladionicama i da svaki deseti tinejdžer igra tombolu – bingo. Poker igra ukupno osam odsto ispitanika, a rulet u kazinima igra tri odsto.
Ovo istraživanje, koje je publikovano u zborniku „Mladi zagubljeni u tranziciji”, takođe, pokazalo je da trećina mladih igra neku od igara na sreću ili se kocka, a mladići su ti koji pet puta više igraju nego devojke. Na sportsko klađenje skoro polovina muške populacije između 17 i 35 godina daje novac, a regionalne razlike govore da se najmanje kladi omladina iz Beograda i sa sela, a najviše mladi iz većih gradova Srbije koji imaju preko 100.000 stanovnika. U odnosu na starosnu strukturu za nijansu više se klade mlađi ispitanici (oni između 17 i 29 godina) nego stariji od 30 godina. Iako finansijska situacija u porodici nije u značajnoj povezanosti sa klađenjem, najviše se kladi mladi iz najsiromašnijih porodica. Tragajući za odgovorom na pitanje – koliko omladina nedeljno troši novca u kladionicama, ovaj sociolog je došao do zaključka da najveći broj mladih (oko 63 odsto) nedeljno troši oko 25 evra, četvrtina troši između 25 i 90 evra, a nepunih sedam odsto kladioničara troši između 90 i 180 evra. Mali broj mladih kladioničara troši veće iznose – 1,8 odsto njih troši između 180 i 360 evra mesečno, a jedan odsto troši između 360 i 600 evra svakog meseca.
Kada se posmatra veza između sportskog klađenja i drugih rizičnih ponašanja dolazi se do zaključka da oni koji odlaze u sportske kladionice tri i po puta više konzumiraju alkohol, dva puta više se opijaju, tri puta više zloupotrebljavaju alkohol zajedno sa psihoaktivnim supstancama, češće uzimaju ekstazi i više su skloni agresivnom ponašanju i fizičkim obračunima.
Izvor:Politika
